КРЧМА НА БРЕГУ (видео)

Када дођемо у Сирогојно и кренемо ка цркви и Етно селу не можемо а да не прођемо поред „Крчме на брегу“, лепог угоститељског објека са још лепшом терасоm која својом лепотом краси овај објекат.

Још пре Другог светског рата на овом месту је била пекара и кафана која је радила до осамдесетих година. Радоје Николић из Сирогојна, као основац када је ишао у школу, свраћао је у ову пекару на четврт хлеба с претопом. Касније, у зрелијим годинама размишља о куповини овога објекта. Преселивши се у Ужице оснива фирму „Пољопроизвод“ д.о.о. Ужице. Та фирма у јануару 2007. године купује управну зграду од Земљорадничке задруге „Прота Милан Смиљанић“ у стечају. Он и његов син Миодраг зграду прилагођавају потребама предузећа  у сврху туризма, па су отворили кафану, продавницу и апартмане. Што се тиче саме кафане, Миодраг је радио око три године да би је после тога издао у закуп своме пријатељу Милосаву Спасојевићу из Сирогојна.

„Чувши да се кафана издаје, поред других људи заинтересованих за кафану, дошао сам и ја“, прича нам Милосав. „Врло брзо смо се договорили око кирије и након месец дана почео сам са радом“.

Размишљајући о називу кафане Милосав и Миодраг заједно су донели одлуку да се кафана зове „Крчма на брегу“. Пошто се већ и налази на брегу, а и кухиња је домаћа, тако да је све то условило за назив кафане. Милосав почиње са радом 2. октобра 2012. године и као сваки познавалац посла, почиње да рекламира кафану преко свих медија: радија, телевзије, интернета. Знао је да је реклама од великог значаја. Све то је морао оправдати са квалитетном услугом, љубазним особљем и добром храном.

„Најбоља реклама за нас је када нам се гост поново врати и још нас препоручи својим пријатељима, који неретко дођу са њима“.

Кафана ради од 7 до 24 сата. Поред домаћих гостију, у великом броју свраћају и странци који долазе у ово село. То су углавном: Кинези, Руси, Немци, Пољаци, Мађари, готово из целе Европе. Они су одушевљени првенствено домаћом кухињом, а највише траже комплет лепињу, пите, пастрмку и телетину под сачом. Поред тога у домаћој кухињи можемо наћи и уштипке, прженице, проју са домаћом пршутом, сиром и кајмаком, све са роштиља, ко и чорбе (телеће и пилеће). За дезерт гости добијају палачинке као и колач од малине. Кафана располаже са 80 места у затвореном простору и исто толико места у башти. Највише гостију има у јулу и августу, а ако време послужи буде добар и септембар. А што се тиче зиме, то је период школских распуста, Нова година и Божићни празници. Милосав каже да је задовољан како му ради кафана. Већ осму годину он са осмехом и љубазношћу дочекује госте који задовољни одлазе, а многи се и враћају.

Пре две године Милосав Спасојевић је добио сертификат који потврђује да је његов пословни субјект у групи предузећа с' најбољом бонитетном оценом у Србији.

„Мој највећи успех је моја породица, имам жену која ми помаже у послу и ћеркицу која иде у вртић. Кад су они задовољни и ја сам задовољан. Самим тим и све остало функционише у најбољем реду“, завршава нам причу Милосав.

Аутор Мирослав Весовић