Готово сваког пролећа упозорени смо на ризик боравка у природи - ујед крпеља. Контакт са крпељом може довести до такозване лајмске болести. Међутим, уз превентиву, кажу лекари, разлога за панику нема.
На 100.000 људи у Србији годишње 13 оболи од векторских заразних болести које најчешће преносе комарци и крпељи. Крпељи могу да буду опасни ако су заражени и као такви могу да изазову лајмску болест која може бити веома тешка. Ако особа примети крпеља треба да дође у здравствену установу да јој се крпељ одстрани. Месец дана после тога се прати да ли има промена на кожи.
„Ако пацијенти примете промене у виду кружног прстена, који може бити 10 цм и више у пречнику и не мора да буде на месту убода, него било где на кожи, обавезно је да се јаве лекару јер је то доказ да су били у контакту са зараженим крпељом. Када добију одговарајућу терапију они неће имати никакве последице“, рекла је докторка Мирјана Ђуровић специјалиста опште медицине у Дому здравља у Чајетини.
Омиљено станиште крпеља је висока трава, али се радо пењу и у густе крошње. Одатле падају па се њихови уједи могу наћи на глави и врату случајних пролазника. Најактивнији су упериоду од почетка пролећа до касне јесени.
Да би смо могли да уживамо у природи треба да спроведемо и извесне мере превенције. Битно је да се после сваког боравка у природи прегледа цело тело. Оно што такође треба знати, а што није адут за одустајање од превентивних мера јесте и да сви крпељи нису заражени узрочником лајмске болести, да заражена особа не преноси инфекцију на здраву и да ова болест може да се лечи уколико се открије на време.
