Време прилично брзо пролази а ужурбаност нас чини расејанима. Скоро да се запитамо шта је било јуче, почесто заборављамо са ким смо застали да поразговарамо на улици у току јутра, а већ да се сетимо какав је вашар у Чајетини био прошле јесени...? Мисаона именица за велику већину.
А био је сличан данашњем, и по времену и по ценама. Потражња за поврћем за зимницу, куповина алатки, играчака, кућних љубимаца, одевних предмета; за нас, за кућу, за децу и унуке... За породицу, кућу, или напросто - да се нађе, затребаће.
Сунчано време: преподне се тумарало по вашару у јакнама, или нечем топлијем, а онда је постајало шаренолико, спрам зимогрожљивости.
Улице закрчене људима и аутомобилима, тезгама, приколицама... Музика је била гласна, разговора на све стране. Видели су се они који се дуго нису видели иако је Чајетина мала варош, кажу. па су данас стигли да застану и размене коју реч више, или су стигли да заседну у "Три бора" или у "Витовој кафани", или на неком другом, мање прометном месту.
Све у свему, шаренолико беше.
М.Ранковић Луковић
