У сарадњи са Народном библиотеком Србије, синоћ је у чајетинској библиотеци одржана промоција књиге „Кућа несагоривих речи “ аутора Дејана Ристића. Књига је настала као резултат петогодишњих Ристићевог истраживања историјата Народне библиотеке Србије од 1838-1941. , а сам рукопис био је повод настанка документарног филма „Сећања из пепела“ који су урадиле Филмске новости РТС-а.
Дејан Ристић историчар, архивиста, преводилац и сценариста, један је од водећих стручњака у области заштите културног наслеђа. Аутор je већег броја научних радова и књига, a oбављао je дужности управника Народне библиотеке Србије и државног секретара за културу. Његова Књига „Кућа несагоривих речи” посвећена је Народној библиотеци Србије у периоду од 1838-1941 године. Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Многи важни средњовековни рукописи су , како каже аутор,изгорели у али не смеју изгорети у нашем сећању, култури и историји.
„Историја НБС која обухвата период од њеног оснивања 1838. године у Крагујевцу до њеног потпуног уништења 1941. године у Београду на Косанчићевом венцу, мени је на неки начин био погодан да добије тај поетични наслов“, каже аутор књиге, Дејан Ристић.
Будући да је ова књига научна студија која говори о једној важној установи културе, аутор је пожелео да она буде доступна не само стручној, већ и широј јавности како би људи могли да прате причу кроз време и схвате какав је наш однос према култури био у 19. и првим деценијама 20.века. У рукопису је књига доспела и до директора Филмских новости, Владимира Томчића, који је пожелео да од ње начини документарни филм, што је и учињено. Филм је премијерно приказан 6.априла прошле године, поводом 75 година од спаљивања Народне библиотеке.
„Народна библиотека Србије од свог оснивања има само једну своју написану историју, а то је она коју је објавио Др Мираш Кићовић, 1960. године. Од те године до данас НБС нема једно ново, савремено сагледавање сопствене историје, посебно у 1. веку њеног постојања. Са друге стране, и односу на ту историју која је врло квалитетно написана, читав корпус архивске и друге грађе постао је доступан истраживачима.“
Неки од управника Народне библиотеке су заборављени, као што се десило са првим, Филипом Николићем. Након њега на челу Народне библиотеке били су: Ђуро Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, Љуба Јовановић, Стојан Протић, Јован Томић и други. Они су обележили првих 100 година не само наше националне историје, већ и историје културе, просвете, уметности и науке.
Мирјана Ранковић Луковић , www.zlatiborpress.rs
