"Нема више времена за било што... 45:38"...
У наставку чувеног коментара Младена Делића уследила је асистенција Златка Вујовића, коју је Љубомир Радановић крунисао голом вредним пласмана репрезентације СФР Југославије на Првенство Европе. Гол постигнут Бугарима у надокнади времена, пре више од 35 година, на сплитском "Пољуду" је изазвао ерупцију одушевљења, а његовог стрелца промовисао у фудбалске бесмртнике. Коришћен је у шпицама бројних спортских емисија, као синоним за сензацију и потврда исказа да "ништа није готово док се не заврши". Ипак, оно што посебно привлачи пажњу јесте то да је овај гол постао својеврсни феномен. Иако је уздрмао читаву Југославију давне 1983. године, његова популарност током деценија не само да није избледела, већ је можда и порасла.
-У последње време долази до зближавања земаља бивше Југославије, тако да се увек тражи неки позитиван моменат који би евоцирао успомене на прошла времена. Наравно, сам гол има своју тежину, постигнут је у веома важној утакмици, означио директну квалификацију. Мислим да су то неки од разлога због којих је тај гол и даље веома популаран на друштвеним мрежама - каже за zlatiborpress.rs Љубомир Радановић, једно од познатих фудбалских имена која су посетила овогодишњи "Куп пријатељства". Он сматра да овакви турнири могу много значити младим играчима. -Похвалио бих организаторе, који улажу велики труд да се турнир одвија у лепом амбијенту и фер борби. Можда је ове године време мало покварило утисак... У сваком случају користим, сваку прилику да погледам ове момке, будуће првотимце... Ово је плус за све клубове, прилика да се ови момци измере у неком нивоу предсениорског фудбала, на сениорском нивоу су ретки овакви мечеви. Важно је и да се види у којој суседној земљи фудбал иде у неком модерном или у оном другом, већ познатом правцу... Пријатно сам изненађен. Има екипа које су технички надмоћније, а позитивно је и то што сви желе да у фер борби изађу као победници.
https://www.youtube.com/watch?v=ybtornw1FfgРадановић сматра да овај регион никада није оскудевао у талентима, али исто тако разуме и потребу фудбалских радника са овог подручја да у развијенијим земљама траже своју шансу.
-Талената је увек било и увек ће их бити... Али, треба имати новца за нешто више. У свим земљама бивше Југославије услови нису као у неким европским земљама, а треба се сналазити и извући максимум из таквог стања. Није лако радити када знате да неко ко се бави истим послом има десет пута већи буџет. Ипак, увек избацимо неког играча који има запажену улогу у неком од европских клубова.
У фудбалу је остао и по завршетку играчке каријере. Са неколицином бивших саиграча држи менаџерску агенцију, али сматра да се тај посао по емоцијама не може поредити са боравком на травнатом терену.
-Другачије је... Дуго имам ту агенцију, са неким својим другарима из иностранства... То ми је уједно и разонода и неки извиђачки посао. Свакако, много лепше је бити на терену. Свако налази неки свој пут, или иде неким путем где мисли да може да прође. У сваком случају, користим сваку прилику да будем уз фудбал и уз фудбалере.
И. Јанковић
