У организацији Црквеног одбора, МЗ Доброселица и њених мештана а уз свесрдну помоћ СЦ и Општине Чајетина, данас се на Црном Рзаву у Водицама по 1. пут пливало за Часни крст. Претходних пар година пливање за крст се одржавало у Борју ка Љубишу, али ће од овог Богојављања то постати традиција у Водицама где су за ову сврху мештани ископали, како кажу, мини језерце.
„Обред великог освећења воде и славског колача ове године је мало скромније спремљено... Мало времена је било, али ако Бог да, догодине биће и тзрадиција када ћемо се окупити још организованији и у још већем броју. Домаћин овога смо сви ми, уз помоћ породице Поповић која има искуство у спровођењу оваквог чина,“ каже Јован Стојковић, парох доброселички.
За часни крст пливало је њих 17, међу њима једна девојка, а дошли су из: Доброселице, Водица, Мачката, Ужица, Златибора... Домаћини су за пливаче, али и за многобројне госте, припремили топле напитке.
„Ово има како традиционални и православни значај, тако и за туристе. Видите и сами, по слободној процени, око 250 људи је данас овде, што уопште није мало за једно место... Хоћу одмах да се захвалим и учесницима,“ рекао је Жељко Марјановић, заменик председника МЗ Доброселица, „сви су данас победници. Било је и мале деце, од неких три-четири године. Свакако, они својом храброшћу, само да су запливали, заслужују један велики респект и поштовање.“
Сви учесници су се договорили да Часни крст припадне најмлађем од њих, а то је деветогодишњи Лазар Басур којем ово није прво учешће у пливању за крст. Његов отац, Арсеније Басур, каже да сва три сина од њихове прве године доводи на овај дан на воду и ритуално их погружава, а Лазар је, као најстарији, и пливао неколико пута.
„Ово је један велики хришћански празник православни. Сви знамо значај благодетног дејства воде на данашњи дан. Зато људи не треба да имају неки страх од овог купања богојављанског јер је то стари хришћански празник. Са вером у Бога и за славу Божију човек може не само да скочи у хладну воду, већ и чуда да чини“, насмешено и поносно говорио је за „Златиборпресс“ Арсеније Басур из Ужица.
На крају смо носиоца Часног крста питали за његова искуства.
„Није било ништа страшно“, одлучан је Лазар. „Вода је била мало хладњикава, али ни једном се нисмо прехладили, ни једне године. Сви сматрају онако као да је то баш страшно нешто, а у ствари је занимљиво.“
Мирјана Ранковић Луковић
