Љубојевићи гаје боровницу у Јабланици

Експанизија садње јагодичастог воћа већ одавно ухватила је маха по златиборским селима. Годинама уназад узгајају се малине, а од пре неколико година боровница је све присутнија. Ова воћка стигла је и до најудаљенијег села - Јабланице. Струка каже да је Златобор иначе погодан за ову врсту културе, због свог географског положаја, али и климе и чистог ваздуха.

Горица и Жарко Љубојевић са своје троје деце  живе у Чајетини. Као и свака српска породица, боре се за опстанак и боље сутра. Он је запослен, али са минималним примањима, док му је супруга тренутно без посла. Деца расту, па су и потребе све веће. А пара нема док се нешто не ради. Зато су одлучили да подигну засад боровница у његовој родној Јабланици.

"Први засад боровнице посадио сам 2013. године у јесен, и то 500 садница на 25 ари. Наредне године, имали смо непогоду - град нам је уништио 150 садница и то тотално", каже Жарко Љубојевић.

Исте године, након непогода, у јесен Љубојевићи су засадили нових 150 садница, а старе су пресадили. Већи део се примио, док је један део садница скроз пропао.

"Старог засада имам око 350 садница, а ове године би требало да свака да бар по килограм, килограм ипо. Од самог старта смо имали само проблеме. Прве године је био град, следеће поплава, а прошле године су нам птице однеле род. Ове године нам је мраз преполовио род, а саднице су нам пре тога биле врхунске", прича нам Жарко.

Жарко планира да већ на јесен посади око 200 нових садница, а највећу наду полаже у златиборски Еко аграр када су у питању подстицајни програми, али и пласман. Каже да су улагања велика, али се ипак нада да ће се сав његов труд на крају исплатити. Ове године ће род предати, а за наредни период план је да, уз помоћ Еко аграра, крене се са прерадом боровнице.

На 25 ари, колики им је засад, Љубојевићи немају потребу за додатном радном снагом. Цео посао биће обављен од стране чланова породице.

"Уз помоћ деце и баба и деде, требало би да нам радна друга снага није потребна. Али, све зависи од род, када буде већи, лако је наћи радну снагу", каже Горица Љубојевић.

Љубојевићи поручују будућим воћарима да је, поред пуно пара и рада,  најбитнија љубав према пољопривреди и воћарству, и надају се да ће и остали, који имају своја имања, поћи њиховим стопама.

Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs