Последњих шест година биле су тешке за пчеларе, а принос меда је био испод просека. Лоши временски услови, киша и измрзавање багрема, довели су до малог приноса и повећања цене меда, а у међувремену су и неки пчелари одустали од овог бизниса. Ипак, са новим пролећем расте нада да ће ова година бити боља од ранијих и да ће багремова паша бити успешна.
Фебруар је увек тежак месец за пчеле и пчеларе јер тада страда највише пчела због још увек оскудне паше и потрошених залиха хране . Пчелари им морају помоћи, посебно ако у саћу нема довољно меда за преживљавање. Губици у пчелињим друштвима су минимални тамо где су пчелари на време завршили неопходне радове на заштити пчела, али нико не може да предвиди каква ће бити година, хоће ли бити добар принос меда и по којој цени. И пчелари златиборског краја као и њихове колеге широм Србије прижељкују коначно једну добру годину, јер неколико година уназад раде углавном на позитивној нули, или чак са губитком.
„Има већ неколико година уназад које су лоше за пчеларство. Једино што је у претходној години цена меда порасла, али – меда је слабо ило“, прича Владан Шкодрић , председник УП“Златибор“ Чајетина. „Велики проблем, рекао бих, јесу климатске промене. У време када је багрем цветао било је лоше време, а багрем је наша најиздашнија паша и највећа цена меда је за багремов мед, тако да ако багрем добро замеди, добра је и година.“
Његов колега из Удружења „Златарка“ из Нове Вароши, Предраг Томашевић, се слаже са њим.
„Шта рећи? Пчеларење је засновано на љубави према пчелама и према природи. Али, упркос томе природа није била издашна према пчеларима протеклих година јер су временске прилике сасвим другачије него пре десет, двадесет година, а врло је присутна и хемија којом се третирају биљке, или запрашују комараци као и други услови који нису добри за пчеле. И, ето, десило се да претходна година баш није била добра за пчеларство, осим за пчеларе који су селили пчеле на сунцокрет.“
„Махом ми, старији пчелари доста размењујемо искуства па неке проблеме сами решавамо, а имамо и предаваче са ветеринарског факултета који долазе и причају нам о болести пчела и прилично нам помажу“, објаснио је Момчило Матић из УП „Поморавље“ Јагодина које сарађује са чајетинским удружењем.
„Што се тиче багрема – слабо смо прошли, ливадског меда било је такође у мањој количини, а на сунцокрету смо лепо прошли“, рекла је пчеларка из Чајетине, Маја Јаворац која се пчеларством бави од детињства, и додала: „Ја не селим пчеле на липу јер ту има доста угинућа пчела. Али, опет смо приносом задовољни. Битно је да та пчела опстане, да живи, а меда ће увек бити. Колико – толико, буде меда.“
Препорука председника удружења свим пчеларима је да, уколико то до сада нису учинили, своја производна друштва и ројеве заштите од свих врста болести на што бољи и квалитетнији начин, како би ове године успели да оспособе своја друштва за обимна медобрања .
Мирјана Ранковић Луковић
