Високе каматне стопе и инфлација преокренуле су тренд потрошње ка повећању штедње, пре свега динарске. Сада су доминантни готовински кредити најпре како би се грађани ухватили у коштац са проблемима краткорочне ликвидности. Намеће се питање да ли ће НБС продужити меру ограничења камата на стамбене кредите имајући у виду очекиване стопе за крај 2024. године, истичу стручњаци.
Прошла година протекла је у знаку рекордне инфлације која је у марту премашила 16 одсто, а затим је у децембру била преполовљена – 7,6 одсто. Народна банка је монетарним мерама пре свега повећањем референтнтне каматне стопе успела да заузда инфлацију. С друге стране, пооштрена монетарна политика охладила је потрошњу и тражњу за кредитима како за привреду тако и за грађане.
Издавање кредита за привреду су готово заустављени а за грађане су знатно успорили. Када је реч о омиљеним готовинским позајмицама оне су прошле године порасле за тридесет две милијарде динара, номинално пет одсто. Ако се узме у обзир двоцифрена инфлација, реално смањење је још израженије. То је био и сигнал за поједине банке да понуде кредите са нижом каматом од 9,5 до 14 одсто на годишњем нивоу.
Милош Зечевић из Ерсте банке наглашава да чињеница да у Србији ради више од 20 банака указује на то колико је тржиште конкурентно и да ту нема речи ни о каквом картелском организовању.
„Евидентно је да је циклус подизања каматних стопа узроковао раст истих како на билансној страни банака конкретно на кредитима становништву и привреди али с друге стране и на депозитима“, додаје Зечевић.
Дакле, повећање камата учинило је кредите скупљим а штедњу исплативијом. Веће динарске камате на штедњу преокренуле су тренд потрошње ка повећању штедње, пре свега динарске.
Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић каже да су доминантни су сада готовински кредити најпре како би се грађани ухватили укоштац са проблемима краткорочне ликвидности.
„Оно што сигурно највише занима грађане је каква ће бити ситуација на крају ове године у вези са мораторијмом, да ли ће доћи до његовог продужења имајући у виду очекиване каматне стопе за децембар 2024. То су ствари које директно утичу на новчаник“, додао је Стакић.
Новац више није нигде јефтин. Консултант из Лондона Ђорђе Перендија каже да је рефернетна камата у Британији 5,25 осто а камате на кеш кредите су од шест до осам одсто годишње. Наравно, са банком се преговара нарочито око обезбеђења таквих позајмица.
Перендија каже да постоји један велики слој становништва са веома ниским или без примања или живе на социјалној помоћи тако де је њихов кредитни рејтинг изузетно низак.
Како објашњава, они морају да се изложе неким вишим каматама које онда морају да позајмљују од приватних зајмодацаца.
„То се у Енглеској понекад зове ‘пи-ди-ви лоун’. То је краткорочни зајам који се исплати у неком тренутку или у року од неколико недеља када кориснику легне плата или рецимо исплата државне помоћи“, наводи Перендија.
Пројекат прихватљивог становања у ЕУ
Када је реч о банкама у Европској унији, оне предлажу све креативније друштвено одговорно пословање јер не желе нову хипотекарну кризу.
Перендија наводи премиер пројеката попут прихватљивог становања где се улаже у одређене некретнине које би касније угрожене социјалне групе имале на располагању.
План је да им се омогући да своје некретнине отплаћују према дугорочним повољним уговорима како би банке исуниле тај мандат на равноправност равномерно подржавању свих својих клијената, објашњава финансијски консултант.
Пословне информације су драгоцене, па охрабрује наговештај смањења тромесечног еурибора у трећем тромесечју на распон од 2,6 до 2,9 одсто. То је значајно за клијенте не само у еврозони већ и за дужнике у Србији са дугорочним кредитима у еврима.
Аутор: Драган Стојев
Извор: РТС
