Ове седмице у галерији „Чигота“ можете погледати нову поставку . Реч је о изложби под називом „Маске и огледала“ ликовног уметника из Ужица, Милоша Лишанина Пифкија.
Користећи делове дрвета нађене у природи , још боље ако су одстајале у потоку ил реци, Милош Лишанин ствара неки други, сличан овом, свет. У њему, тек мало искарикирани, живе ликови које можда свакодневно сусрећемо у стварности. Маске које више него што човек допушта, одсликавају карактере, носе и занимљива имена.
„Називи можда јесу мало колоквијални, можда провинцијални, али имао сам прилике да видим реакције странаца на ове маске који и не знају ко је илин шта је Џибро, Цикота, Ликота и Благота, или већ који од ових ликова. Врло лепо реагују . Видиш у њиховом оку и осмех... препознају све што и ми. ове маске говоре седам језика“, са осмехом објашњава уметник.
Од скоро самог почетка бављења скулптуром, Лишанину се људски лик намеће као инспирација . У облику дрвета, чворовима, шупљинама, били су уписани ликови које је уметник извлачио на светлост дана. Да би били потпунији, у њих је уграђивао и делове одбаченог метала, пластике, тканине и стакла, као и делове већ дизајнираних производа.
„Ове реј-бан наочаре су нађене на плажи у Ужицу...Они тамо бркови били су нека прастаре клизаљка за управљање санкама нађена негде, река је то избацила,“ прича Лишанин и додаје: „Свакаквих ту прича за те ситнице има“.
Поред маски које имају својеврсну симболику, ту су и огледала пред којима се „намештамо“ пре него што закорачимо у свет. Имају естетску и практичну функцију. Немају називе као маске, већ носе имена оних који се ухвате у то чаробно сребро. Ову занимљиву изложбу можете погледати у „Чиготи“ до краја недеље.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
