Највећи хришћански празник мајки и жена Материце, слави се другу недељу пред Божић. По обичају деца рано вежу своје мајке, онако како су их оне везивале на Детињце. Накан честки за празник маме дарују децу “дреше” се поклонима, обично воћем, колачима или неким другим слаткишима.
Празничну атмосферу створили су источни мудраци светој породици Богодетета поклонивши Му се у Витлејемској пећини, уз дарове: смирне, тамјана и злата. Симболика овог узајамног „везивања“ и „дрешења“ деце и родитеља јасна је: припремамо се за дочек најрадоснијег празника хришћанског – Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза греховних, а везавши га новом везом љубави за Бога.
У жељи, да Његов долазак сачекамо везани најчвршћим везама међусобне љубави, јер је и Он – Божић – љубав, која је „свеза савршенства“, и ми се за Материце, али и о Детињцима, као и на празник Оце међусобно „везујемо“ и „дрешимо“.
То везивање и дрешење превазилази наше породичне кругове и простире се на рођаке, пријатеље и све наше познанике, и тако настаје спонтано опште српско, православно-хришћанско прослављање везивања и дрешења пред наступајући празник рођења Спаситељева, који је одрешио Адама и Еву од вечне смрти и подарио им живот вечни.
Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се „дреше“ поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд.
У неким срединама се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.
