Светска здравствена организација је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Mеђународног дана физичке активности. Тај дан је познат под слоганом „Кретањем до здравља“, а односи се на умерену физичку активност без обзира на садржаје, место и време извођења. Циљна група је целокупна популација, уважавајући све различитости у смислу узраста, пола, верске, расне, социјалне, економске и етичке припадности.
Физичка неактивност, уз неправилну исхрану, представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
У свету је приближно 31% особа старијих од 15 година недовољно физички активно.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2006. години, више од две трећине одраслог становништва у Србији је физички неактивно (67,7%). Проценат одраслих становника који је вежбао више од три пута недељно износио је 25,5%, што је значајно повећање у односу на 2000. годину када је тај проценат био 13,7%. У 2006. години 31,1% запослених у Србији се бавило седентерним типом посла, за разлику од 2000. године када је тај проценат износио 25,2%.
Према резултатима аналитичке студије здравља становника Србије Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", код ученика основних школа присутан је тренд смањења броја деце са деформацијом стопала са 16,8% у 1997. на 13,9% у 2007. години, али и да је забележен пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 8,8% у 1997. на 10,2% у 2007. години. Исти тренд се појавује и код ученика средњих школа где је присутно смањење броја деце са деформацијом стопала са 10,0% у 1997. на 8,4% у 2007. години, а пораст броја деце са деформитетима кичменог стуба са 12,4% у 1997. на 17,5% у 2007. години.
