Робовласништво је први облик класног и израбљивачког друштвеног уређења, а темељи се на приватном власништву и на раду робова. Појавило се још у древна времена кад су Сумерци, Египћани, стари Грци и Римљани држали робове. У 15. веку почела се развијати велика трговина робљем кад су европски колонизатори, односно Португалци, почели продавати ухваћене Африканце и на томе зарађивали, те их бродовима преко океана превозили као радну снагу у европске земље. Та трговина људима трајала је до 19. века и знатно утицала на афричке и америчке културе. Оно што изненађује је податак да значајан број ослобођених робова касније и сами постају робовласници.
У Генералној скупштини Организације уједињених нација (УН) усвојена је 2. децембра 1949. године Конвенција за сузбијање трговине људима и од тада се овај дан у свету обележава као Међународни дан укидања ропства. Иако одавно званично укинуто, модерно ропство је итекако присутно и данас.
Према подацима Међународне организације рада, процењује се да се преко 40 милиона људи широм света и даље сврстава у жртве ропства. Они за свој рад не добијају никакву надокнаду, раде у нехуманим условима, а жене су нарочито погођене трговином робљем. У неким деловима света деца раде најтеже и најопасније физичке послове под претњама смрћу.
Извор: logos-edu.rs
(слика: Сергеј Иванов)
