Срспко Министарство здравља и Медицински факултет из Београда потписаће на јесен меморандум о спровођењу пројекта напредног лечења дијабетеса са Данском амбасадом. Кроз овај пројекат, чија прва радионица је одржана јуче у Београду, Данска ће српским стручњацима из ове области пренети искуства за лечење шећерне болести, која је у обе земље велики јавно здравствени проблем. Лечење дијабетичара изискује велика материјална средства и зато се мора улагати у превентиву.
У оквиру пројекта планирано је 5 радионица до краја ове године, а 14. новембра, поводом Светског дана дијабетеса, биће велики састанак српских и данских стручњака из ове области. У време када је Данска била председавајућа Европкој унији, посебан значај дат је здравственој заштити оболелих од шећерне болести која је и у овој земљи велики јавно здравствени проблем.
Данска је успоставила систем лечења дијабетичара на примарном нивоу, а отишли су и корак даље, па у овој земљи постоје специјализовани рехабилитациони центри за негу дијабетичара, у којима се лече они који имају и пропратне болести. Стручна надлежност заступљена је од примарне до заштите пацијената у врхунским центрима и успостављена је међуособна сарадња лекара у размени искустава, како би се предупредиле компликације.
Ако се пацијенту у старту да права терапија и успостави контрола болести, на тај начин спречавају се компликације које дијабестес може да изазове. Најчешћа су срчана обољења, обољења бубрега, шлог, очни проблеми и нефропатија. Правовременом контролом болести значајно се смањују трошкови лечења.
Превентива када је лечење дијабетеса у Србији у питању је на ниском нивоу, а смртност од ове болести дуплирана је у последњих 10 година. Министрство здравља и београдски медицински факултет зато ће потписати меморандум са Данском амбасадом о примени искустава ове земље у лечењу дијабетеса. Иначе, 366 милиона људи у свету болује од дијабетеса, од чега 57 милиона у Европи. Број оболелих од дијабетеса у Европи расте. Највише у Турској, Црној Гори, Македонији, Србији и Босни и Херцеговини. Модеран начин живота, премало кретања и лоша исхрана доприносе порасту броја оболелих. На лечење "шећерне болести" у Европској унији годишње се потроши 147 милијарди долара.
ТВ Лав
