Крпељи живе у трави и жбуњу, па с обзиром на годишње доба у коме се налазимо људи који бораве у природи више су изложени њиховом убоду, а самим тим и нфекцији коју изазива бактерија Borelia burgdorferi.
Сматра се да је у нашем подручју око 30% крпеља заражено Борелиом.
Убодом незараженог крпеља се не може пренети Лајмска болест.
Заражени крпељ по правилу неће пренети Борелиу и заразити човека уколико се правилно извади у периоду краћем од 24 сата од момента уједа.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је мере личне заштите од убода крпеља, али и упутство како поступати ако вас крпељ уједе.
Током пролећа и лета траје сезона крпеља који нису само непријатност за људе, већ преносе разне узрочнике болести, те из тог разлога је важно знати како се заштитити.
Мере личне заштите од убода крпеља
– Избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме).
– При боравку у природи кретати се само пешачким стазама.
– Користити репеленте на откривеним деловима тела (средства против убода инсеката), који штите више сати.
– Носити светлу одећу дугих рукава и ногавица.
– Након боравка у природи извршити инспекцију коже.
– Имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.
Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?
– Важно је јавити се лекару у току прва 24 сата.
– Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље.
– У свакој здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
– Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).
