Српска православна црква данас слави Божић, дан рођења Исуса Христа.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, и симболичан је празник рађања новог живота, деце и детињства, родитељства и породице. Обележен је бројним обичајима који имају један основни смисао - да се сачува и увећа породица и имање домаћина.
Да би се хришћани достојно припремили за Божић установљен је пост од 28. новембра до 6. јануара увече, који није тако строг као Ускршњи. Међутим, Божић, ма у који дан пао, мрсни је дан.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, а по предању, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
Домаћин и сви укућани облаче свечана одела, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић.
Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!" Овако се поздравља и говори све од Божића до Богојављења.
Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане, они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица. Колико варница толико парица. Колико варница толико у тору оваца, и јагањаца. Колико варница... А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај''.
Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном.
Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
За време Божића посебна пажња се поклања житу, односно последњем пожњевеном класју од чијег су жита некада спремани обредни хлебови.
Тако рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић - златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак.
Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас.
Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице.
Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године.
Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу. Тада је празник у пуној симболици – породица на окупу око трпезе "и у Христу".
