Мокрогорац са Божијим даром (видео)

У Мокрој Гори, у засеоку Доњи Турудићи, живи Милинко Турудић са супругом Станојком. Рођен је 1942. године, а оженио се 1965. године. Вашар у Трговишту у Кремнима спојио је Мокрогорца и Креманку. Изродили су двоје деце, два сина, а данас имају и две снаје и троје унучади. Међутим, Миленко је посебно познат по томе што се бави алтернативном медицином. 

Некада се живело у заједници – до 1961. године (било их је двадесет и седморо) у старој кући која и данас постоји, а нову кућу су Милинко и Станојка завршили 1993. године. Од свог живота кога памте, данас живе најбоље. Милинко је стекао пензију у здравству, а Станојка је домаћица. И данас плете чарапе, са ручно преденом вуном, углавном за децу и унуке. Мића, како га пријатељи иначе зову, свако јутро устаје у шест сати, у летње доба и раније. Имају краве, овце, свиње, кокошке и све је то обавеза. Поред тога ту су и пчеле, воћњак, ливаде, башта. Преко лета, три месеца проведу у колиби на Милошевцу на Тари где нема ни воде ни струје – прави планински живот.

Међутим, зашто смо почели причу о Милинку?

Он се бави алтернативном медицином. У склопу тога ради: намештање прелома, ишчашења, уганућа и масажу мишићног ткива акупунктурних тачака. Прво је то радио деда, па отац, а сада и Мића. Он ово није учио ни од оца, ни од деде. Једноставно то се не учи. То је Божији дар.

„Први пацијент ми је био човек који је ишчашио раме и веровали или не из три потеза сам му наместио“, прича Милинко.

После је „кренуло“, сваки дан је било људи, да ли због прелома, исчашења, уганућа или масаже.

„Пошто сам здравствени радник, познајем анатомију, знам распоред костију, знам кад је прелом, а кад није. У задње време се јављају болови у раменима, у коленима и зглобовима, вратном делу кичме. Спондилоза се јавља и то углавном код младих особа. Седење поред компјутера, некретање у многоме утиче на појаву овог проблема.  Нема дана ни ноћи кад нема људи. Радим масажу кичме, намештам руке и ноге. У просеку дође најмање петоро људи дневно и нико није отишао а да му нисам помогао. Ја им препоручим доста млечних производа са мање масти и обавезно кретање и да се не седи много“.

Где треба помоћ ту је Станојка. Да дода клупко или пешкир или завој, или да помогне код исчашења рамена. Нико није отишао а да није био послужен – вода, шећер, кафа..., а ко је био гладан могао је и да руча.

Љиљана долази други пут. Први пут је имала ишијас и примила је 75 инекција за 15 дана. Од доласка код Миће никад више није имала проблем доњег дела кичме. Сад је дошла збо проблема у горњем делу кичме. Има поверење у Милинка и захвална му је на помоћи. Сања из Ужица је дошла први пут и одмах је добила терапију: масирање комовицом са кореном дивље тикве.

Вера Турудић је комшиница о својим комшијама може рећи све најлепше: и да помогну и да изађу у сусрет свима којима је помоћ потребна: „Слажемо се да се тако може пожелети, излазимо у сусрет једни другима и помажемо. То су јако вредни људи, а људи као што је Мића ретко се данас налазе“.

За мелеме је задужена Станојка јер Милинко не може све да стигне. Поред тога, раде и тинктуре за циркулацију и проширене вене. „Помешам восак и смолу у сразмери 1:1. У један мелем иде по 150 грама смоле и воска и још имају три ставке које се не откривају. Кува се четири до пет сати и онда се меси“, прича Стнојка.

Смолу је тешко наћи, те је добијају из Муртенице од људи, а восак се купује. „Кад се умеси, направим „пљескавицу“ и она се ставља на болна места. „Петни трн“ ништа не може извући и разбити као ово", додаје она.

И дању и ноћу, ова кућа је широм отворена свима којима је потребна помоћ. И Мића и Цака несебично излазе у сусрет људима из целе Србије, а и шире. Неки од њих се поново врате. Шта да се ради кад мука натера човека.