Књига Данила Станојевића „Четврти пешадијски пук Стеван Немања на Солунском фронту 1916.“ представљена је синоћ у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. Књига је изашла у издању Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“.
Данило Станојевић из Збојштице више од 30 година бави се истраживањем завичајне историографије, а резултат његовог приљежног рада је 14 књига које обогаћују историјско сећање на конкретне војне јединице и њихов допринос у рату — не само глобално, већ и „изнутра“, кроз судбине појединаца и пука. Најновија од његових књига, „Четврти пешадијски пук Стеван Немања на Солунском фронту 1916.“, у издању библиотеке„Љубиша Р. Ђенић“, представљена је синоћ у Чајетини.
„Колебао сам се, искрено речено, јер сам сматрао да нисам кадар да напишем једну тако озбиљну историјску тему за један славни пук, o борбама на Солуну једног таквог пукa српске војске. И онда, пре четири године, кренуо сам и написао оно што сам нашао, што сам дознао. Нисам све пронашао, али успео сам да извучем нешто што говори о обичним војницима, о њиховој храбрости, пожртвовању, њиховом стремљењу, њиховом родољубљу ... Три године издржати у рововима, у борбама, по хладноћи!... Читаоци ће имати нека нова сазнања о херојској борби припадника Четвртог ужичког пука на Солунском фронту“.
Рецензенти ове монографије су: пуковник авијације у пензији, Драган Крсмановић и музејски саветник и историчар, Снежана Ђенић. Она је рекла да је захваљујући аутору, локална историографија богатија за једно вредно и аутентично дело, с обзиром на то да је реч о Пуку који је био део Дринске дивизије којом је командовао генерал Крста Смиљанић. Крсмановић је овом приликом истакао да је хиљаду година историје једног народа тада предато у руке групи од 150 хиљада војника који су надљудским снагама успели да своју државу ускрсну и обнове, на шта би се у овим смутним временима требало подсетити.
„1915. година је најтрагичнија година у новијој историји, овој нашој, српској историји, јер то је година када је Србија остала без територије, без народа, војска је напустила земљу преко Црне Горе, Албаније... Отишли смо на Крф, па на Солунски фронт. Деловало је као да је све пропало. А онда, 1916. година о којој Данило овде сведочи у овој књизи, васкрсење! Као што је Христово васкрсење најзначајнији догађај у светској историји, тако и то наше мало васкрсење српског народа 1916. године, односно њене војске, показало је да Србија није сломљена, да је њен слободарски и ратнички дух надвладао! То је оно што је општа карактеристика српског народа, та његова жеља за слободом, а 4. пук је у саставу Дринске дивизије био претходница, био је први који је ушао у земљу. 30. септембра по новом календару, осваја се коначно Кајмакчалан, и Срби ступају у своју отаџбину."
Монографија као што је ова, за историчаре и љубитеље војне историје вредан је ресурс јер пружа детаље о организацији, структури Пука, бројном стању и активностима у специфичном периоду .За потомке бораца из тог пука , књига може бити посебно значајна као извор породичне меморије и локалне историје.