Јуче је на Златибору свечаном академијом обележено 125 година хидрогеологије у Србији. Иницијатори ове свечаности су Рударско-геолошки факултет и департман за хидрогеологију универзитета у Београду. Овом приликом уручене су и повеље захвалности свим институцијама које су у протеклих 125 година допринеле развоју српске хидрогеологије. Осим из Србије, били су присутни и гости из земље и Региона.
Развој хидрогеологије и хидрогеолошке струке у Србији започиње крајем 19. века. Са пионирима хидрогеологије, Светоликом Радовановићем, Јованом Жујовићем и Јованом Цвијићем почео је развој савремене хидрогеологије, јер су иза њих остали не само конкретни радови, већ и школовани млађи научно-истраживачки кадар, који ће у каснијем периоду имати посебну улогу за даљи развој и континуитет српске хидрогеологије.
„Скоро три четвртине данашњих водовода у РС „пије“ воду из подземних извора. Наше подземне воде су најквалитетније у Европи и наша земља је међу водећим земљама у Европи која ви даље са уживањем може користити воду из водоводних система за пиће. Са друге стране, обилујемо и термалним, минералним и термоминералним водама, имамо највише бањских места у односу на број становника у Европи, као и термалном енергијом. Заиста смо држава на понос коришћењу тих ресурса“, рекао је ипроф. др Дејан Миленић, председник Српске геотермалне асоцијације.
За обележавање овог значајног јубилеја одабран је Златибор из више разлога.
„Последњих десетак година смо јако пуно пројеката реализовали овде, од пројеката водоснабдевања када смо активирали Сушичко врело које је до тада било потпуно запостављено, откада смо активирали и лкације попут Стопића пећине, водопада у Гостиљу, изворишта Сирогојно итд па до самог централног насеља где имамо коришћење геотермалне енергије: грејање Трга, хотела и тд. Златибор је постао место препознатљиво по коришћењу подземних вода.“
О развоју и значају хидрогеологије одржана су краћа предавања од стране др Зорана Стевановића и професора др Душана Поломчића а затим су додељене Свечане повеље следећим институцијама: Српској академији науке и уметности, Универзитету у Београду, Геолошком заводу Србије, Институту „Јарослав Черни“, Српском геолошком друштву, Савезу геолошких инжињера и техничара Србије, Рударско- геолошком факултету и Департману за хидрогеологију.
Мирјана Ранковић Луковић
