Данас је у хотелу „Палисад“ на Златибору свечано отворено 51. Саветовање агронома и пољопривредника Србије и 43. Симпозијум пољопривредне технике. Око 850 учесника ће до 28. јануара имати прилику да присуствују пленарним предавањима и панел дискусијама на којима ће бити речи о најновијим достигнућима и будућим правцима у развоју пољопривреде код нас и у свету.
Дуги низ година на Златибору се, према броју учесника, организује једно од највећих саветовања. Реч је о сусрету агронома и пољопривредних произвођача Србије у организацији Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. И ове године ће се у пет радних дана анализирати потешкоће и ексцесне ситуације у прошлој години, а разматрати планови и препоруке за ову годину јер за месец дана почињу и припреме за сетву.
„Прошла година је била специфична,“ каже професор Др Јан Туран, директор Института. „Прошлу годину са агрономског становишта оцењујемо као родну годину. Имамо специфичност да је лепо родила и соја, и кукуруз и сунцокрет. Ми имамо године да, ако роди соја – не роди сунцокрет. Ове године се поклопило и соја и сунцокрет, чак се и грожђе лепо показало.“
Предавања су и ове године подељена по биљним врстама тако да ће свакога дана на панел дискусијама бити говора о актуелним темама уз присуство представника надлежних институција.
„Акценат смо ове године доста дали на пшеницу. Какав хлеб једемо? Из иностранства нам долазе сорте тзв. сточног квалитета које нису хлебног квалитета и наравно, онда имамо с тим проблема. Највише се жале млинари и пекари. Морамо се залагати код ресорних министарстава да се пшеница раздваја по квалитетним групама.“
Институт за ратарство и повртарство се бави истраживањем и селекцијом нових сорти и хибрида свих ратарских и повртарских култура. Као земља у којој је забрањено гајање генетски модификованих организама, имао изузетно добру прођу на иностраном тржишту, каже Др Туран.
„Извозимо у преко 30 земаља целог региона. Извозимо семе у ЕУ, бивши Совјетски Савез, Балкан, Блиски Исток... У квалитетној производњи семена морате имати квалитетног агронома који то надгледа, семенска производња се заснива на систему наводњавања. Наравно, наши семенари контролишу те површине под семенском производњом, тако да на тржиште избацимо квалитетно семе, без болести, без примеса, да задовољимо све одредбе Закона о семену.“
Ове године ће се на саветовању поклонити пажња и алтернативним културама као што су одређене лековите биљке са посебним освртом на конопљу.
Др Сања Васиљевић , помоћник директора новосадског Института, каже:
„Уље конопље је изузетно лековито.Али, генерално, конопља је увек под ингеренцијом. Она мора увек да се пријави надлежним органима , тачније МУП-у, тако да ће бити присутни представници МУП-а да би размотрили могућност легализације конопље, али у хуманој медицини и опет као текстилне биљке.“
Већ 43 године се уз Саветовање агронома одржава Симпозијум пољопривредне технике на којем се, уз учешће еминентних стручњака, представника надлежних министарстава и секретаријата, упознајемо са актуелним темама у пољопривредној техници и шире.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
