Поводом обележавања године предузетништва у Републици Србији, данас је на Златибору почела дводневна регионална конференција о породичном предузетништву у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Конференција, која се одвија под покровитељством Владе Србије, Министарства привреде и Развојне агенције Србије, окупила је око 200 учесника са циљем да охрабри незапослене на самозапошљавање и умрежавање ради оснивања породичних предузећа, као и да подстакне дијалог о креирању повољног пословног амбијента.
Породично предузетништво чини један од кључних темеља светске економије. У Србији, процена је да се 70 одсто фирми налази у рукама породица. Слична је ситуација и у Црној Гори, док у Босни и Херцеговини тај проценат износи 90 одсто. Помоћник министра иностраних послова Босне и Херцеговине Драгиша Делић је рекао да су приликом формирања буџета одлучили да одређена новчана средства из субвенција и грантова буду усмерена управо ка развоју приватног предузетништва, посебно малих и средњих предузећа.
„Ценимо да економија једне државе дефинитивно треба да се базира на развој малог и средњег предузетништва, са тенденцијом прерастања у велике и врло озбиљне компаније. Треба нам више сарадње, више хармонизације, виших односа, а мање граница, мање препрека, мање фискалних и парафискалних намета да би предузетништво, у сваком случају имало далеко већу експанзију на нашим просторима“, истакао је Делић.
Министар развоја и предузетништва у Влади Тузланског кантона Нермин Хоџић је изнео податак да у привреди Тузланског кантона послује 3579 малих и средњих предузећа и да су на ову регионалну конференцију дошли са два јасна циља:
„Први циљ је да представимо привреду Тузланског кантона, да представимо компаративне предности које ми имамо. Наш други јасан циљ је да успоставимо што бољу сарадњу и са привредницима и породичним бизнисима у Републици Србији, Црној Гори и шире“.
Једна од општина са највише породичних фирми у Србији је општина Чајетина, на чијој територији има преко 50 малих породичних фирми, које се баве производњом сувомеснатих производа и око 200 малих приватних предузетника. Председник Општине Милан Стаматовић је рекао да су процедуре око добијања дозвола и сертификата прилично искомпликоване, што предузетницима ствара велике потешкоће.
„Додатно имају проблем како да маркетиншки обраде свој производ и на крају како да га продају. То је нешто чега ми приватне предузетнике треба да ослободимо. Довољно је само то што су они успели да произведу, а све друго је на држави, министарствима, локалним самоуправама, да им помогну у пласманима и да дају одређене субвенције“, каже Стаматовић.
Коференцији су присутвовали предузетници, оснивачи породичних предузећа. Модна кућа „Луна“ из Пожарца послује више од 25 година. То је био одличан пример како једна мала породична фирма може прерасти у модерну интернационалну компанију.
„Послујемо на пет тржишта, у пет земаља. Запошљавамо више од 180 стално запослених и око 250 ангажованих коопераната и подизвођача. Са поносом могу да кажем да смо ми компанија у којој жене раде за жене. Преко 95 одсто запослених чине жене. Част ми је што могу да причам на овој конференцији. Сматрам да сви ми треба да поделимо своја искуства како би неки нови људи који почињу, могли да науче нешто од нас“, рекла је Биљана Јовановић, власник и генерални директор модне куће „Луна“ из Пожаревца.
На овом скупу дошло се до закључка да породично предузетништво у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини представља изузетан потенцијал. Због тога је један од изазова за државу стварање повољније пословне климе али и унапређење образовног система у којем ће млади бити едуковани у предузетничким вештинама, оснажени да преузму породичне бизнисе и подстакну на економску активност, било да се ради о самозапошљавању и оснивању нових или о побољшању одрживости и расту већ постојећих породичних предузећа.
Драгана Росић, www,zlatiborpress.rs
