Ђаци који тренутно похађају други разред средње школе биће прва генерација матураната која ће на крају 2020/2021. школске године полагати државну матуру, а она ће им бити директна улазница на факултете. Како би ова новост без проблема била спроведена у српским школама, Министарство просвете је направило пројекат припреме образовног система за увођење новог концепта завршних испита у средње образовање. Његова реализација званично је почела презентацијом на састанку у Министарству просвете. Министар Младен Шарчевић нагласио је да, сем тога што је пројекат значајан за унапређивање квалитета средњег образовања, он ће допринети и „доступности високог образовања свим ученицима”.
Како је министар за наш лист раније најавио, сви ђаци ће истовремено полагати државну матуру, а факултети ће је признавати као тест на основу кога ће ученике уписивати без пријемног испита.
Друга специфичност националне матуре је то што ће увести идентичне тестове у целој земљи, одређене на републичком нивоу, док је досад матурски испит одређиван на нивоу школе. Државна матура, наглашава Радивоје Стојковић, председник Националног просветног савета и Заједнице гимназија Србије, омогућиће да ђак истовремено конкурише на више факултета.
Факултетима ће бити остављено на вољу да одлуче да ли ће задржати пријемне испите, али поента увођења националне матуре, како објашњава Стојковић, јесте да они буду укинути на већини високошколских установа.
– Могуће је да пријемни испити, односно нека врста додатног тестирања, остану на уметничким факултетима, па и оним за које влада велико интересовање, као што су Електротехнички, Правни и Архитектонски факултет – истакао је раније за „Политику” Стојковић и додао да ће ђаци који заврше трогодишње средње школе имати завршни испит на националном нивоу, али он неће представљати државну матуру и улазницу на факултет.
Испит из матерњег језика биће обавезни део националне матуре за све ђаке, док ће задатке из математике полагати сви који су тај предмет слушали дуже од две године. Трећи део државне матуре у гимназијама биће по избору са такозване листе предмета за које постоје стандарди за крај општег средњег образовања, а то су хемија, физика, биологија, историја, географија, страни језици, математика за оне који су је учили краће од три године. У уметничким школама то ће бити тест из уметничких предмета, а у средњим стручним школама из кључних стручних предмета.
– Матуранти који желе, поред српског и математике, могу полагати тестове не из једног обавезног, већ из два, па и три изборна предмета. Ова могућност уведена је за случај да неки факултети, као Медицински, на пример, за пријем затраже положен национални испит из два изборна предмета – истиче Стојковић, који је и директор чувене новосадске Гимназије „Јован Јовановић Змај”, у којој је и уведена прва велика државна матура у Срба 1868. године.
Циљ ових дана започетог спровођења пројекта припреме за националну матуру је и да пружи подршку Министарству просвете у пилотирању и увођењу нових завршних испита у средње образовање. У ту сврху припремљени су и објављени Правилник о општој и уметничкој матури и Правилник о стручној матури и завршном испиту на крају трогодишњег средњег стручног образовања. У рад на пројекту биће укључени наставници средњих школа и универзитетски професори и заједно ће припремати испитне тестове засноване на прецизно утврђеним стандардима. Формираће и комисије које ће састављати приручнике за наставнике и материјале за ученике, а у школама и на факултетима биће организоване обуке како би се квалитетно припремили за спровођење завршних испита.
Пројекат се финансира средствима из такозваних претприступних фондова за 2015. годину, а планирано време његовог трајања је три године. На основу конкурса, који је спроводила Делегација Европске уније у Србији, овај пројекат реализоваће компанија „Хјуман дајнамикс” из Аустрије у сарадњи са Министарством просвете и Делегацијом ЕУ у Србији.
Директор Математичке гимназије: Хитно припремати ђаке
На неопходност припреме ђака за државну матуру указивао је пре пола године Срђан Огњановић, директор чувене Математичке гимназије у Београду, наглашавајући да је друштво слабо информисано о њој и да Министарство просвете мора хитно да направи сајт на који ће стављати информације за родитеље и ученике.
– Огромна већина родитеља није ни чула да ће њихова деца полагати државну матуру, а она нас очекује за нешто више од две године. Ђаци се морају спремати за веома озбиљан испит. Гимназијалци посебно, то не личи на садашњи матурски испит, који је формалност. Могуће је да су неки ђаци већ желели да почну са читањем литературе која им је неопходна за тај завршни испит, можда деца нису сачувала драгоцене белешке које би им за то значиле. Схватам да је то много посла, а мало је запослених у министарству, али од озбиљности припреме за државну матуру зависи будућност хиљада матураната – нагласио је Огњановић.
Извор: Политика
