У просторијама Привредне коморе Србије у уторак 19. јуна организован је округли сто на тему Нацрт закона о угоститељству. Представници министарства трговине, туризма и телекомуникација су још крајем 2017. године најавили измене у законодавству а ових дана су јавности представљена два законска предлога. Уместо досадашњег закона о туризму сада су планирана два нова закона, тако да је предложен нови закон о туризму где се регулише област туристичких организација и оквир туристичког система, док је за угоститељске делатности припремљен нови закон.
Округлом столу су присуствовали представници Министарства трговине, туризма и телекомуникација Мирослав Кнежевић, Рената Пинџо, Вера Божић Трефалт и Вера Ровчанин - Орловић. Предлог Закона доноси бројне новине у целом сектору угоститељства. Најзначајнија је дигитализација целог процеса вођења туристичке администрације који ће се сада водити путем централног електронског регистра. На овај начин се планира формирање јединствене базе података о гостима, уплаћеној боравишној такси и плаћеним порезима. Поред дигитализације највише новина је у домену издавања смештаја у популарној домаћој радиности. Нацртом је предвиђено да издаваоци могу смештај да издају сада без посредника, што су издаваоци дуго тражили. Такође законом је предвиђено и да се боравишна такса за домаћу радиност одређује и наплаћује паушално, а у сарадњи са Министарством финансија издаваоци ће бити и опорезовани. Број лежаја у домаћој радиности је остао исти, дакле 30 лежаја, али је уведена одредба којом се само сеоским туристичким домаћинствима дозвољава припрема хране. Међу изменама је планирано и да комисија врши теренску проверу испуњености услова категоризације а у решењу ће бити уписиван и број лежаја као и структура. Законом су регулисане неке од услуга као што је трансфер гостију, питање осигурања туриста, дате су прецизније дефиниције свих термина који се тичу угоститељства. Када су у питању регистри, у централној бази ће се наћи подаци како из регистра Министартства, тако и регистри које ће водити локалне самоуправе. Међу изменама су правила везана за регистрацију гарни и апарт хотела, где нови закон дозвољава да се категоризацију делова ових објеката. Такође је предвиђено да је за издавање потребна сагласност сувласника оверена код нотара у случају када постоји заједничко власништво. Представници Министарства су истакли да је један од циљева овог закона борба против сиве економије и да ће се увођењем паушалног система опорезивања заједно са централним информационим системом повећати број оних који се легално баве туристичком делатношћу. Када је у питању казнена политика за физичка лица казне ће бити од 10.000 динара уколико издавалац на објекту не истакне име и презиме до 150.000 динара уколико издаје на црно. Туристички инспектори законом добијају право да врше тзв. провокативну куповину и да врше контролу свих издавалаца, који издају своје објекте на краће од 30 дана без обзира да ли су регистровани или не. Такође, издаваоци ће према нацрту бити и предмет контроле пореских инспектора, док ће локални туристички инспектори бити задужени за контролу наплате боравишне таксе. У дискусију су учествовали Георги Генев из Хореса, Давор Ковачевић из Удружења угоститеља Новог Сада, Јован Вукотић, Самир Аслани… Највише је било речи о проблемима са којима се суочава туристичка привреда, крутим прописима у области пореских прописа, недостатку радне снаге, нелојалној конкуренцији. Професор Георги Генев, из асоцијације Хорес је подржао закон, истичући да је домаћа радиност постала нелојална конкуренција хотелима и да би требало да се више ради на образовању кадрова. Он је рекао да би требало остварити бољу контролу како наплате боравишне таксе, тако и њено трошење. Када су у питању ресторани говорило се о проблемима са тзв. “кућним ресторанима”, регулисањем статуса бакшиша и контроле материјалног пословања (испуњавања норматива). Питање колико ће износити паушална боравишна такса и порез и како ће она бити одређивана је остало без прецизног одговора, али су помињана искуства из Хрватске која је након усвајања оваквих правила драстично повећала број приватних издавалаца, којих сада има више од 70.000. Што се тиче примедби које су упућене Нацрту, издаваоци су могли у писменој форми да их упуте Министарству и ту су се нашли предлози да се решење о категоризацији не мења уколико се мења лице које издаје јер не категорише се угоститељ већ објекат. Тражена су и прецизнија правила када је у питању издавање рачуна и да цена услуга не могу бити веће од истакнутих, а да се у случају када се госту наплати мањи износ има сматрати да је смештај издат уз попуст. Такође је тражено и да се омогући издавање рачуна не само физичким већ и правним лицима. Издаваоци су имали и примедбу на широк распон казни и како би требало прекршаје сортирати у две или више група. Послата је и примедба на одредбу закона којом се издавалац кажњава уколико нема сталну интернет везу што по мишљењу издавалаца инспекторима оставља простор за самовољу. Министарство се доста потрудило у овом случају, али би било боље да су округли столови на ову тему били организовани и у водећим туристичким центрима као што су Златибор, Врњачка бања, Сокобања где би знатно више заинтересованих узело учешће. Нацрт закона се може преузети на интернет страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Извор: Златибор.тв
