Предавање о историји Русије и руско-српских односа одржано је синоћ у чајетинској библиотеци. Презентовано од стране професора Мирослава Јанковића на једном од часова као део наставе, привукло је пажњу његових колега и директорке средње Угоститељско-туристичке школе, па је на њихов предлог ова занимљива тема пренета и нашим суграђанима.
Писани извори о српско-руским међу братским везама датирају још од Светог Саве, родоначелника лозе Немањића, који се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори. Тамо су започеле наше културне везе са Русијом. Поред православља, сличног језика, истих боја на заставама, још пуно тога спаја ова два народа.
Везе су, према мишљењу професора Јанковића биле најјаче у време када је Русија потпала под Златну хорду – татарко – монголску државу од тринаестог до петнаестог века. У том тренутку Србија је била јака држава којом је владао цар Душан. Србија је била у позицији да помаже руске цркве и манастире, што je касније Русија узвратила помажући Србији која је грцала под Турцима. У осамнаестом веку цар Петар Велики позвао је Србе да се преселе у Русију у Краснојарску област, а затим основао Српски хусарски пук који се истакао у Северном рату (1700 - 1721. годинe).
Српско - руске везе су у деветнаестом веку учвршћиване и кроз књижевност, а Пушкин је у објављеној збирци „Песме Западних Словена“ једну песму насловио „Карађорђевој ћерки“. Владика Николај Велимировић данас спада међу најчитаније српске ауторе у Русији. О данашњим везана Србије и Русије професор Јовановић каже: „На жалост, мени се чини, да сада у двадест првом веку, ти пријатељски односи су диктирани економским интересом. Не само кад говоримо о пријатељским односима Русије и Србије него уопште између било које две земље у свету“.
Ово питко предавање било је лепо прихваћено код чајетинске публике, а резултирало је предлогом за организовањем следећег које би се бавило прожимањем српске и руске књижевности.
