Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) донео је данас одлуку да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на 5,5 одсто.
Повећана је и стопа на депозитне олакшице на 4,5 одсто као и стопа на кредитне олакшице на 6,5 одсто, саопштила је НБС.
„Тиме НБС доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције“, наводи се у саопштењу.
Данашње повећање референтне каматне стопе је једанаесто узастопно повећање почев од априла 2022, закључно са којим је она повећана за укупно 450 базних поена.
„Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности“, истакла је Централна банка.
Извршни одбор је оценио да су изгледи за раст светске економије у овој години нешто бољи него што се донедавно очекивало, пре свега захваљујући знацима попуштања глобалних трошковних притисака, као и напуштању стратегије нулте толеранције према вирусу корона у Кини.
На слабљење глобалних трошковних притисака утиче, пре свега пад цена у сектору енергетике, односно смањење цене гаса у Европи и пад светске цене сирове нафте, као и решавање застоја у глобалним ланцима снабдевања и смањење трошкова контејнерског транспорта.
Извршни одбор је истакао да је потребна опрезност у вођењу монетарне политике, с обзиром на то да би снажнији раст Кине вероватно погурао цене енергената и других примарних производа навише и тиме отежао борбу против инфлације, која на глобалном нивоу показује знаке смиривања с вишедеценијског максимума.
Како је навела НБС, крајем 2022. међугодишња инфлација у Србији износила је 15,1 одсто и око две трећине доприноса и даље је потицало од цена хране и енергената, при чему се, као и у другим земљама, последњих месеци допринос цена енергената смањивао, док је допринос цена хране наставио да расте.
„И поред успоравања, произвођачке и увозне цене још увек бележе релативно високе међугодишње стопе раста, што утиче на домаћу базну инфлацију, која се ипак, захваљујући одржаној релативној стабилности девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, и даље креће испод укупне инфлације и износила је 10,1 одсто међугодишње у децембру“, навела је НБС.
Извршни одбор очекује да ће инфлација остати повишена и у првом тромесечју ове године, као последица наставка преношења високих трошковних притисака из претходног периода и повећања цена струје и гаса за домаћинства.
У наставку године очекује се смиривање инфлаторних притисака, пре свега у другој половини године, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, успоравање увозне инфлације, као и нижа екстерна тражња.
Према прелиминарним подацима Републичког завода за статистику, реални међугодишњи раст бруто домаћег производа Србије у четвртом тромесечју износио је 0,4 одсто, а на нивоу године остварена је стопа раста од 2,3 одсто.
Највећи допринос расту у четвртом тромесечју дали су услужни сектори и поред негативних ефеката екстерне тражње, позитиван допринос потекао је и од индустријске производње, след опоравка електроенергетског сектора.
„С друге стране, пољопривредна производња била је мања у поређењу с претходном годином због суше, као и активност у грађевинарству у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Извршни одбор процењује да ће нижа екстерна тражња у првој половини ове године, пре свега из зоне евра, успорити активност у прерађивачкој индустрији и извоз, али да ће се они убрзати од друге половине године, како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу“, навела је НБС.
