На Златибору већ дуги низ година време за одмор, али и инспирацију, налази један од најчитанијих српских песника за децу, Недељко Попадић. И ових дана је, како каже, на својој планини, у друштву породице и пријатеља који дођу и оду, али он остаје јер му, напросто, прија.
Шта раде писци из дечјих читанки и лектира, док траје распуст? Одмарају, или пишу? На ово питање одговорио је један од најчитанијих дечјих песника, Недељко Попадић, који на Златибору проводи своје слободно време, одавно, заљубљен у ову планину.
„Човек кад дође у неке године мора да води рачуна о томе шта пише. Шта сам написао, у принципу, написао сам и сада поштујем само вољу Божију. Не пишем на силу, не кажем:сада ћу да нешто напишем, таман посла, већ када сама инспирација дође, кад је пошаље Господ, онда напишем нешто – или неку кратку причу или неку песму, једном у месец дана, једном у два месеца. Сасвим довољно у овим годинама. А, конкретно могу да кажем да сам делимично постао Златиборац и да сам све више и више овде него у Београду; често, дакле, на релацији Београд – Златибор, да ми овде прија и ова клима, ваздух, људи. Навикавам се све више. Тако живим мало овде, мало у Београду“ .
Из штампе је недавно изашла и збирка одабраних песама која се зове једноставно: „Песме за децу“. У њој се налази око 50 песама у којима ће уживати мали и велики љубитељи поезије.
„То је избор, то су, у ствари, моје најлепше песме које сам написао у живору, скупљене из седам-осам књига, из сваке по пет-шест најбољих песама, тако да ми је та збирка животно дело“.
На крају нас је песник подсетио и чему служи срце.
ЧЕМУ СЛУЖИ СРЦЕ
Срце слузи да се сања,
срце слузи да се сетис,
срце слузи да се друзи
и кад падас да полетис.
Док га имас и ти трајес.
Срцу ниста није слицно.
Срце имас да га дајес
и поклањас несебицно.
Срце слузи да се маста
и да суза некад кане.
Срце слузи да опраста
и када га груби ране!
Срце слузи да свет градис
и признање другом одас.
Срцу сваста смес да радис,
само не смес да га продас.
Ако сретнес неког ко
срце нема, цовек буди:
помози му, покази му
то срце из твојих груди.
Срце слузи да постојис,
срце те ка врху саље,
срце слузи да се бојис
ал' да ипак идес даље!
Морас напред и кад боли,
кад његове ватре пламте.
Због срца те неко воли.
По срцу те људи памте.
Срце слузи да се бори,
на недацу да се свикне.
Срце мозе да изгори,
ал' из праха и да никне.
