Годинама се у Чајетини сусрећемо са једним лицем које се чини тако познато, али тек кад се мимоиђемо са њом сетимо се ко јe! Јер, сасвим ноншалантно као да је наша суграђанка, ходајући „као сав нормалан свет“, глумица Нела Михаиловић не скреће пажњу на себе иако се, мерећи све другачијим аршинима него некад, такво што може очекивати. Ово драго лице које знамо из многих серија са малих екрана, које љубитељи позоришта гледају у најразличитијим улогама, неким чудним сплетом околности своје предахе воли да проведе баш у нашем малом месту.
Који је био повод да дођете први пут у Чајетину и шта вас то привлачи да јој се враћате?
– Људи! Људи су разлог због кога сам први пут дошла у Чајетину. Моји пријатељи, Пера, Мира, Богдан и Данило. Пријатељи за цео живот. Због њих се и враћам, више од једне деценије, због њих и свих оних које сам током година упoзнала, породица Новаковић, Ћосић, Дидановић...Има нешто карактеристично за Чајетинце чему не могу да одолим: духовно здравље, све ређе присутно у нашем нaроду. Да ли је то због средине у којој се рађају и одрастају, или због ваздуха који дишу, или сам ја једноставно имала среће да сретнем баш такве људе. Како год, са њима сам током свих ових година поделила многобројне тренутке радости, дружења, празничних расположења, среће, туге, свега онога што плете мрежу сећања, због које корачамо напред кроз живот и бивамо бољи. Моје ћерке доживљавају Чајетину као оазу радости одрастања, дружења, најлепших новогодишњих празника, Божића, снега који су први пут доживеле у Чајетини...
С обзиром да сте позната личност, како се наши суграђани понашају при сусрету са Вама, да ли Вас заустављају ради сликања и слично?
– Сваке године нека нова генерација клинаца, која пристигне да гледа домаће серије, дочека ме са жељом да се сликају. Остали Чајетинци ме већ доживљавају као своју, или бар ја желим да верујем у то. Сваки пут кад дођем волим да прошетам чаршијом, оби ђем радње, кафиће и ресторане које волим, и осетим да сам ту, на свом, да припадам.
Да ли Вам прија пажња и интересовање коју пока зују људи при случајним сусретима и како се иначе носите са публицитетом?
– Публицитет је део мог посла. Чајетинце волим и ту ми је понајмање тешко да се носим са тим.
Чајетина, односно Златибор у ширем смислу, „купили“ су неке друге Ваше колеге као што су Драган Јовановић и Бранка Пујић, Бане Трифуновић, а кућу је овде имао и, на жалост преминули, Миленко Заблаћански с којим сте остварили одличну причу у серији „Стижу долари“. Да ли се са неким колегама овде срећете, дружите, када дођете?
– Миленко Заблаћански је много волео овај ваш крај, много је причао о њему и свакако смо делили исте емоције према Чајетини и Златибору. Била сам и код Бранке и Гагија, они имају дивну кућу близу Торника. Није то чудно, код вас човек лако нађе мир, а то нам је свима неопходно.
Колико Вам је Златибор инспиративан, јесте ли обилазили друга занимљива места у нашем крају? И имате ли омиљено место, или годишње доба у којем волите да дођете овде? Са којим местом у Србији, или у иностранству, бисте га могли упоредити?
– Годинама новогодишње и божићне празнике проводим у Чајетини. А лети сам ту по месец дана. Лепоту вашег краја нити покушавам, нити бих могла упоредити са било којим другим местом. Има сигурно и лепших места, па Србија их је препуна, али ја волим Чајетину и Златибор, Торник, Гостиље, Љубиш, Сирогоно, Стопића пећину, манастир Дубраву, Увац, Зауглине...
Где сте тренутно ангажовани и хоћемо ли имати прилику да Вас ускоро видимо у некој новој серији или филму?
– Пуно ме има у позоришту,пресвега у Народном. Почетком октобра сам имала премијеру „Балканског шпијуна“. Много радости ми је донела улога Данице. А серија ће бити, постоје договори, али о томе кад се буде реализовало.
Када Вас поново можемо очекивати у нашој средини?
– Видимо се за Нову годину и Божић! Боже здравља! – рекла је за „Златиборске вести’’ глумица Нела Михаиловић.
Мирјана Ранковић Луковић
Нела Михаиловић: "Неодољиво духовно здравље Чајетинаца"
