Резултати истраживања о аутохтоним врстама оваца и коза у Србији које је спровео Институт за сточарство Србије, биће коришћени за формулисање смерница и стратегија за планско очување праменке и аутохтоних раса коза у Србији, речено је на представљању овог пројекта у Институту за сточарство. Овај пројекат који је финансира Министарство пољопривреде рађен је годину дана, након више од 30 година, откада су последњи пут на овако свеобухватан начин проучаване ове врсте.
На скупу је истакнут значај очувања аутохтоних популација оваца и коза у Србији као стратешки императив, уз напомену да су сојеви аутохтоне расе оваца праменка и коза важна компонента агробиодиверзитета, али и да су експанзија високо продуктивних раса у трци за профитом, као и депопулација руралног амбијента условиле да буде угрожен опстанак неких од ових аутохтоних врста. Неки сојеви су постали критично угрожени па се њихов укупан број креће између 200 и 300 грла.
“Резултати истраживања су показали да постоје генетски аутентична грла код којих је неопходно радити на исхрани и напајању, као и висок ниво генетичког диверзитета испитиваних популација, што је значајан искорак у дефинисању стандарда аутохтоних раса и њиховој конзервацији. Први корак на путу њихове конзервације је њихова морфолошка, а потом метаболичка и генетичка карактеризација, што је био циљ нашег пројекта“, истакла је научни саветник Института за сточарство др Драгана Ружић Муслић.
На представљању пројекта је речено да је имајући у виду значај ових врста који се огледа у поседовању специфичних сетова гена, као и културног, историјског споменика минулих времена и покретача руралне економије, њихово очување недвосмислен императив и да је први корак на том путу њихова морфолошка, а потом метаболичка и генетичка карактеризација, што је и био основни циљ пројекта.
Помоћник директора за технолошки развој Института за сточарство др Никола Делић је истакао да резултати овог пројекта одређују и правац којим би Институт за сточарство, као научна установа и главна одгајивачка организација, требало да се руководи у наредном периоду.
“То је пут геномске селекције који би код аутохтоних раса довео до формирања нуклеус запата, а код квалитетних приплодних грла до повећања производних параметара. Тиме би наши произвођачи могли максимално да искористе субвенције буџета за пољопривреду, који је ове године заиста историјски и износи 120 милијарди динара, од којих су више од 104 милијарде директна плаћања, као и да понуде потрошачима већу количину како млека, тако и меса“, рекао је др Делић.
ФОТО: Александар Левајковић
