Невоље воћара са Monilinia Fructicola (видео)

Ове године воћари у Србији су имали проблема са Монилиниом фруктиколом, која је узрочник трулежи коштичавог воћа. Она је унета у земљу 2011.године и било је потребно доста истраживања да би се дошло до адекватног решења у борби против овог патогена. О овим и сличним проблемима било је говора на управо завршеном 8. конгресу о заштити биља.

У Србији већ неколико година уназад воћарима главбољу задаје један унети патоген. Како се борити против њега и сличних болести и штеточина, разговарали смо са др Бранкицом Тановић из Удружења за заштиту биља Србије.

"Mи смо ове године имали велики проблем са врстом Monilinia Fructicola  која је унета у земљу. Рви пут смо је детектовали 2011, 2012. године. И сад кад вама један нови штетни организам  уђе на територију онда су потребна истраживања да би смо нашли нека могућа решења, видели колико су постојећа решења адекватна и против тих штетних организама. И тако, кад се један штетни организам појави, а није то случај само са врстом  Monilinia Fructicola, то је случај и са многим другим врстама, а најизраженије је кад су у питању инсекатске врсте, али и биљни патогени и коровске врсте , све оне угрожавају биљну производњу, угрожавају шуме и те штеточине које долазе из нових простора овде немају  своје природне непријатеље, значи не постоји могућност природне регулације њихове бројности, они се, једноставно, пренамножавају. Самим тим истраживања су неопходна како би се успоставила бар нека контрола над њима".

Да би се изборили са унетим врстама биљних болести или других штеточина, консултују се стручњаци из земаља које су тај проблем успешно решиле, али, на жалост, резултати нису увек задовољавајући, каже Бранкица Тановић, јер агроеколошки услови у нашој земљи нису исти као услови у земљи из које потичу. Због тога су конгреси и саветовања од великог значаја, јер када су у питању новине  у заштити биља, само наука и знање могу да нам помогну, истакла је госпођа Тановић. 8. Конгрес о заштити биља завршен је данас.

"Нека решења која неке друге земље имају код нас  једноставно нису довољно ефикасна или треба прво проверити да ли су довољно ефикасна, јер уколико бисмо покушали да користимо неке природне непријатеље који су тамо у некој другој земљи, на некој другој територији, у неком другом агро систему ефикасни, питање је шта би овде могло да буде контрапродуктивно, јер никад не знате шта ће да се догоди. Свака акција мора да буде, пре свега, добро осмишљена, проверена, па тек онда употребљена".