Иако је Европска унија још пре неколико година најављивала да ће укинути летње и зимско рачунање времена, јединствени систем још увек није уведен, па нас и ове године очекује померање сата.
На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру у ноћи између суботе и недеље, док се на летње прелази последње недеље у марту када се време помера један час унапред.
Ове године, у ноћи између 26. и 27. октобра, сказаљке на часовницима мораћемо да вратимо сат времена уназад, са 3 сата на 2, чиме се са летњег враћамо на зимско рачунање времена. Иако многи сматрају да померање сата ремети биоритам, некима прелазак на зимско рачунање времена неће тешко пасти, јер ће спавати сат времена дуже.
Када почиње зимско рачунање времена?
Сат померамо два пута годишње, а стручњаци кажу да померање сата унапред или уназад може да изазове и неке од здравствених проблема. Како су показале неке студије те промене могу да ремете природни циклуси сна у нашем телу, што за последицу утицај на физичко и на ментално здравље.
Многи стручњаци и истраживачи који се баве овом темом траже трајно укидање промене времена и предлажу да се врати зимско рачунање времена које је боље усклађено са људским циркадијалним ритмом.
Како је у једном од текстова на ову тему навео РТС, сваки поремећај овог ритма може у нашем телу да повећа ризик од болести. Промене које настају са померањем сата уназад или унапред дешавају се постепено и нашем телу је потребно неколико недеља да се прилагоди.
Прелазак са летњег на зимско рачунање времена је по наш организам нешто блажа варијанта у односу на ону коју имамо у пролеће.
Подсетимо, Било је доста полемике о промени времена у пролеће и јесен када се време рачуна као летње и као зимско. Европски парламент је 2019. године изгласао да се укине промена часовника, јер су студије рађене на ту тему показале да би 84 одсто људи у земљама које су учествовале у летњем рачунању времена желело да се оно прекине.