Реконструкција Дома културе у Чајетини (видео)

Дом културе радови

Реконструкција Дома културе у Чајетини предвиђена је Планом рада Спортског центра Чајетина за ову годину. Пре месец дана кренуло се са радовима чија вредност износи око 13 милиона динара, а рок за завршетак реконструкције је предвиђен до краја ове године.

Од 2000. године када је стари објекат у скоро самом срцу Чајетине реконструисан у  Дом културе, зграда је доживела још пар интервенција због неадекватног нагиба седишта и лоше прегледности дешавања на бини. У међувремену су се појавили и нови проблеми: плављење доњих просторија услед обилних киша. Због тога су надлежни Спортског центра Чајетина одлучили да ураде озбиљну реконструкцију којом би се решили многобројни проблеми у функционисању ове установе културе. О томе је говорио за "Златибор прес" директор СЦ Чајетина, Никола Смиљанић.

"Континуирано улагање у културу се наставља и са овом реконструкцијом. Имали смо, у овом објекту, великих проблема са површинским водама који су настајали и због суседних објеката који нису у употреби а у којима су старе инсталације. Због тога су плављене доње просторије Дома културе, а имали смо продор и у саму салушто смо видели кад се почело са извођењем радова, па смо почели управо са санацијом делова који су нам урушавали објекат. Урадили смо кишну канализацију идренажу објекта." 

Поред овог проблема, решено је питање нагиба седишта у гледалишту, проширена је бина и промењен јој је облик, испуњени су противпожарни услови тражени пројектом, урађена је нова расвета а биће постављен и нови систем озвучења. Такође је овога пута решен и систем грејања.

"Урађен је детаљан пројекат тако да смо са система котлова где смо користили нафту и лож уље прешли на пелет, тако да верујем да ћемо се коначно и огрејати у Дому културе, па ће самим тим и програм у хладним данима тећи неометано и биће богатији и садржајнији", истакао је Смиљанић.

Вредност радова износи око 13 милиона динара, а завршетак реконструкције предвиђен је, уколико временски услови дозволе, до краја ове године.

Мирјана Ранковић Луковић