Мање ђака у учионицама, нешто краћи распусти, строжи правилници облачења и забрана коришћења мобилних телефона у све више установа, скупље екскурзије, нове мере у борби против свих облика насиља, као и најављене припреме за успостављање велике или државне матуре, неке су од главних новости које нас очекују у новој школској години, како за основце, тако и за средњошколце.
Игром случаја ђаци се у школске клупе неће вратити као што смо то навикли 1. септембра, већ дан касније пошто први дан наредног месеца пада у недељу.
Овом приликом покушаћемо да вас упознамо са најважнијим стварима које нас очекују у новој школској години, па зато кренимо редом.
1.Мање ђака у учионицама
Највећа промена односи се на број ученика у одељењима који ће бити смањен како у основним, тако и средњим школама. Ова измена закона је донета још прошле године, али тек сада ступа на снагу. Према досадашњим прописима одељења код основаца су могла да имају до 30 ученика, али је било предвиђено да уз сагласност Министарства просвете може да се повећа до 33. Од 1. септембра овај број ће бити смањен, па ће законска граница бити 28 ученика, која ће моћи уз дозволу министарства да буде повећана на максимално 31 ђака.
Смањење броја ђака биће и у средњим школама где ће једно одељење моћи да има максимално 28 ученика, што се одразило овог лета и на малу матуру, па је свршеним основцима било потребно нешто више бодова за упис у жељене школе него што је то раније био случај. Наиме, гимназија са пет одељења је, на пример, уместо 150 места (пет одељења са по 30 ђака) сада нудила само 140 (пет пута по 28).
– Идеална би била одељења са по 25 ученика како би свима било посвећено довољно пажње – рекла је раније за Блиц ТВ потпредседница Форума београдских гимназија, Ана Димитријевић.
2. Измене у школском календару
Промена је било и у школском календару, почев од оне већ наведене, да школска година неће почети 1. септембра јер пада у недељу.
Ђаци у Србији ће и предстојеће школске године имати четири распуста, али ће два, због другачијег преклапања са викендима, бити за по дан краћа. Прошле школске године су се нерадни дани тако лепо надовезивали на викенде, па је могло фино да се споји, али сада то није случај.
Пролећни распуст највише се разликује – он је лане трајао 10 везаних дана, а сада ће бити из два дела – први од шест, а други од четири дана, јер Ускрс и Први мај нису “повезани”. Све у свему, ђаци у Србији ће имати укупно 40 нерадних дана (укључујући и викенде који се надовезују на распусте), што је за два дана мање него школске 2023/24.
Мала матура на програму је од 16. до 18. јуна 2025.
3. Бесплатне књиге за ђаке
Од ове године Министарство просвете проширило је категорије ученика основних школа који остварују право на бесплатне уџбенике, па то сад имају и ученици који болују од ретких болести, који имају право на туђу негу и помоћ, ученици из породица у којима је носилац родитељске бриге само један родитељ, ученици из социјално/материјално угрожених породица, са сметњама у развоју и инвалидитетом, са изузетним способностима, ученици из породица у којима је троје и више деце у систему образовања и васпитања…
Ипак, најзадовољнији могу да буду ученици у Београду и њихови родитељи. Они су прошле године добијали бесплатан комплет, а овог пута ће им Град уместо тога исплатити по 20.000 динара. Маме и тате ће имати прилику да бирају да ли за тај новац желе да купе нове комплете или евентуално да купе половне, али добро очуване књиге.
У неким градовима бесплатне уџбенике добијају ђаци прваци.
4. Суспензије пет до 20 дана
Нове мере у борби против насиља у школама донете су још пред почетак прошле године, ступиле су на снагу у другом полугодишту, али ће ово бити прва комплетна школска година у којој ће се примењивати.
Најинтересантнији и најзвучнији новитет била је казна суспензије ђака на период од 5 до 20 дана током којих не би могли да присуствују часовима у школи. Иако овај модел већ скоро пола века функционише у САД, али и многим другим земљама, постављало се питање како ће бити примењен у Србији.
– То што је ученик суспендован са наставе њему се не рачуна као неоправдан изостанак. То су оправдани изостанци, али се у напомени пише да је ученик удаљен са наставе због трећег нивоа насиља. Трећи ниво насиља су наркоманија, може бити и туча, и нема везе да ли је први или други пут ученик направио инцидент. Ако је то трећи ниво насиља, тада се прописују ова удаљавања из школе на пет или највише 20 дана. Упоредо са тим води се и дисциплински поступак против ученика – рекао је за “Блиц” Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Такође ово ће бити прва школска година где ће већ у првом полугодишту оцена из владања улазити у просек, иако ће ђаци моћи да прођу разред чак и са овом јединицом.
5. Затворске казне за насилнике
Напад на запослене у образовању кажњаваће се затвором од три месеца до осам година, у зависности од тежине учињеног дела, планирано је изменама и допунама Кривичног законика. Ове казне прете ђацима старијим од 14 година, као и њиховим родитељима.
– Убеђен сам да предложене законске измене неће повећати безбедност у школама нити смањити насиље. Имам утисак да ни синдикати ни извршна власт не разумеју у потпуности да је суштина проблема у примени закона, а не у константном трагању за новим законским одредбама – рекао је недавно Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Промене би се односиле практично само на средње школе, али се тек очекује јавна расправа, па није реално да буду усвојене пре краја ове или почетка наредне године.
6. Строжи дрес-код по школама
Вест да је руководство Тринаесте београдске гимназије увело веома строг правилник о облачењу ученика, жестоко је одјекнула у јавности пред почетак прошле школске године.
„У школу је забрањено долазити непристојно одевен, а то значи: У шортсевима или бермудама, мини сукњама, хеланкама, тренеркама, кратким мајицама које откривају стомак, мајицама са бретелама. Забрањене су и капуљаче. Ученици који буду долазили у школу непристојно одевени, биће најпре два пута опоменути, а затим ће им бити умањена оцена из владања”, стајало је у обавештењу.
7. Забрана мобилних телефона
Слично као и када је у питању облачење, последњу реч о забрани ношења и употребе мобилних телефона имају саме школе. Из Министарства просвете су раније саопштили да је Закон о основама система образовања и васпитања по питању непрописне употребе мобилних телефона јасан и да се “коришћење мобилних телефона сматра тежом повредом за коју је запрећен укор директора и укор наставничког већа”.
Међутим, на школама је да одлуче да ли ће их потпуно забранити и на који начин. Ипак, приметно је да се све више образовних установа одлучује на овај корак, било да потпуно забрањује њихово доношење у школу, било да се они одлажу на специјално место пред почетак часа, а касније враћају ученицима.
Забрану коришћења мобилних телефона у школама препоручио је чак и Унеско, а незванични подаци говоре да је свака шеста држава забранила паметне телефоне у школама или кроз законе или кроз правилнике.
8. „Генералка” велике матуре
Велику или државну матуру најављују већ пуне две деценије, али она до дан данас није уведена у Србији. Подсетимо, она би за свршене средњошколце представљала исто што и мала матура за ђаке осмаке, а требало би практично да замени пријемне испите на факултетима.
Последњи пут одложена је у мају 2023, ове године о њој практично није било ни речи, али је према календару у наредној школској години планирана генерална проба за ђаке трећих разреда гимназија (2. јуна и то само тест из математике), који би, ако не дође до новог одлагања, могли да буду први који ће је полагати у јуну 2026.
Ипак, државна матура је и даље у магли с обзиром да многи факултети не пристају да она буде замена за пријемне испите и желе да и даље сами бирају будуће академце.
Када је мала матура у питању, она остаје по старом: будући средњошколци ће полагати три теста: српски/матерњи језик, математику и трећи по избору (географија, историја, биологија, хемија или физика).
9. Повратак школских униформи
„Грб, химна, али и униформе – то су неке од ставки које недостају школама у Србији како би повратиле свој углед”, оценила је пре пар месеци министарке просвете Славице Ђукић Дејановић.
Грбове многе и имају, неке и незваничне химне које се чују са трибина на спортским такмичењима, али униформе, готово ниједна.
Повратак униформи у школе актуелизовала је и Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за бригу о породици и демографију сматрајући да би требало отворити дијалог о томе, пре свега на нивоу основних школа.
Идеја враћања униформи није нова. Највише се за њу залагао, па је чак и најављивао као “готову ствар”, бивши министар просвете науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. Међутим, идеја је спроведена парцијално, тек у по некој школи где се пронашла воља, жеља, али и средства. Променили су се министри, али је идеја о униформама остала само на речима и оне се могу видети тек у понекој приватној школи.
10. Екскурзије још скупље
Током лета, док су ђаци били на одмору, највише приче је било о екскурзијама. Због високих цена, али и најављеног поскупљења од најмање десет одсто, увелико су почеле приче и о њиховом укидању.
– У трогодишњим стручним школама екскурзије су укинуте. Ретко која школа води децу на екскурзију. Екскурзија није само цена коју платите – спавање са доручком. Екскурзија су и остале ствар: купити неки поклон породици, попити пиће и то је већ велика количина пара. И ако се овако настави, убеђен сам да ће то бити укинуто и да ће екскурзија бити укинута – истакао је председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић.
У агенцијама које се баве ђачким туризмом кажу да су набавке већ завршене и да ће ђачка путовања на јесен бити скупља до 10 одсто у односу на претходну школску годину.
Агенције које се баве ђачким туризмом већ формирају понуде за пролећне екскурзије 2025. Судећи по оном што се може чути од туристичких радника, могу се очекивати само додатна поскупљења.
„Боже Правде“ на првом часу
И ове године ће се на почетку школске године, на првом часу у свим разредима, интонирати српска химна “Боже правде”. У случају да образовна установа не изведе химну прети јој казна од 100.000 до милион динара. Осим тога, и директор школе, односно одговорно лице, може бити новчано кажњено у износу од 25.000 динара до 100.000 динара. Ова пракса примењује се од 2021. године.
„Штеловање успеха од првог разреда“
Пријемни испит на Медицинском у Београду ове године није положило чак 38 вуковаца и 285 одликаша, а нису били ретки случајеви где су вуковци потпуно подбацили на малој матури и нису оправдали оцене стечене у осмолетки.
– Када се ученик упише у школу и уђе у образовни систем, имам утисак да штеловање успеха креће већ од првог разреда основне школе, и протеже се кроз цело њено трајање, али је очигледно да се наставља и кроз средње школе. Поражавајуће је сто су и неке гимназије које су престижне почеле са преправљањем оцена на наставничком већу – каже Александар Марков из Форума београдских гимназија за “Блиц”.
Како каже, долазимо до ситуације да се у школама све више води рачуна о оцењивању, а не о стицању знања.
– То што је неко вуковац би требало да буде гаранција да бар може да положи пријемни испит, а због чињенице да се оцене масовно поклањају оне су изгубиле вредност, као и Вукова диплома.
Предлог: Укинути општи успех у школи
Укинути општи успех у школама, смањити број ученика по одељењу на 25, повећати број гимназија науштрб средњих стручних школа – само су неки од предлога групе стручњака у образовању коју чине доктори наука, универзитетски професори, наставници, истраживачи.
У документу “Како до квалитетног образовања и васпитања за нашу децу?” представљено је 30 кључних тачака, а најдрастичнија мера подразумевала би укидање досадашњих квалификација: “одличан”, “врло добар”, “добар”, “довољан” и “недовољан”, а не самих оцена и просека.
– Ви свакако имате просек оцена који се рачуна и који ће вам бити релевантан приликом бодовања за упис на даље школовање. Сматрамо да општи успех као такав нема никакав практичан значај осим што долазите у ситуацију да се због њега оцене поклањају и стварају непотребни анимозитети међу наставницима и родитељима деце – сматра професорка др Јелена Теодоровић.
Школски календар
2. септембар: Почетак школске године
9-12. новембар: Мини јесењи распуст
27. децембар: Крај првог полугодишта
28. децембар – 19. јануар: Зимски распуст
20. јануар: Почетак другог полугодишта
17. фебруар: Нерадни, Дан државности
21-22. март: Проба мале матуре
16-21. април: Мини пролећни распуст
1-4. мај: Првомајски празници
23. мај: Крај године за 4. разред гимназија
30. мај: Крај године за ђаке осмог разреда
2. јун: Проба велике матуре
13. јун: Крај године за све остале основце
16-18. јун: Мала матура
20. јун: Крај године за остале средњошколце
28. јун: Додела ђачких књижица
