Новембар је месец борбе против болести зависности. Под болестима зависности подразумева се конзумирање алкохола, дрога и цигарета. На жалост, код популације младих у нашој земљи у последње две деценије болести зависности добијају такве размере да би национални програм превенције ових болести требало да буде задатак број један за државу.
Употреба ових супстанци, штетних по здавље и живот, рапидно се помера ка млађој популацији. Оно што представља проблем је што је толеранција друштва према узимању алкохола и дувана велика, док су зависнициод других психоактивних супстанци стигматизовани и одбачени.
Иако легално прихваћен у готово свим државама света, дуван спада у један од највећих отрова које човек свесно уноси у свој организам, при том угрожавајући, како своје здравље, тако и здравље људи око себе. Број пушача у Србији у последњих 10 година смањен је за 7%, али подаци показују да свако друго домаћинство има најмање једног члана пушача. Ефекти пасивног пушења, на децу могу бити много озбиљнији јер су њихова тела још у рaзвоју. Она не могу да контролишу да ли су или не изложена пасивном пушењу, тако да одрасли морају да их заштите.
Мотиви за одвикавање од пушења су се доста променили. На првом месту и даље је здравље, други најчешћи мотив је све виша цена цигарета, а код жена – здраво потомство.
Међутим, најтеже је одредити методе одвикавања. Оне се крећу од никотинских жвака, електронских цигарета, па до различитих фармаколошких препарата и наравно – јаке воље.
Захваљујући примени Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, велики проценат становника, који су због ограничења могућности пушења на радним и јавним местима, смањили су број попушених цигарета или потпуно престали да пуше.