Општи услов да би постали корисник материјалне социјалне помоћи у Србији је да не смете имати приходе ни за динар веће од висине те помоћи, а која у нашој земљи износи 11 хиљада и 122 динара. Новим Законом о социјалној карти више од 27 хиљада корисника изгубило је право на ту помоћи, изјавио је за Н1 Урош Ранђеловић из организације А11.
„Међутим, то није све. Постоје и појединачни услови, као на пример, да не смете имати непокретну имовину већу од 0,5 или једног хектара, као и да не поседујете покретну имовину чија је вредност веће од шестоструке висине материјалне социјалне помоћи односно 6 пута 11.122динара“, рекао је у Дану уживо Ранђеловић.
Он је навео и да је нови Закон о социјалној карти оставио без финансијске помоћи 27 хиљада људи, иако из надлежног министарства демантују ту информацију.
„Изашло је саопштење надлежног министарства у којем пише да је нови број корисника новчане социјалне помоћи око 176 хиљада, а не 182 како смо ми примарно навели, а то нас наводи на закључак да је број корисника смањен за не за 27 хиљада већ скоро 35 хиљада људи који су изгубили право на социјалну помоћ. Министарство стално спомиње наводне злоупотребе и да су оне сада решене. Међутим никада министарство није изашло са подацима о тим злоупотребама и ко је то и када злоупотребљавао“, рекао је Ранђеловић.
Тренутно је на евиденцији 176.580 лица која примају новчана социјалну помоћ. Кроз формирање 12.590 обавештења о томе да је лице преминуло, центрима за социјални рад је омогућено да благовремено реагују на ту чињеницу и да спрече даље исплате. Пронађени су случајеви неоснованих исплата и након што су лица преминула: код права Додатак за помоћ и негу другог лица 4.427 лица, код права Новчана социјална помоћ 1.134 лица, код права Услуге смештаја 308 лица“, наводи се у саопштењу Министарства за рад.
Ранђеловић као још један проблем са новим законом види то што сада, како каже, радницима у Центрима за социјални рад стижу подаци о материјалном статусу путем ‘нотификација’ и да им је на тај начин смањен простор за рад.
„Социјални радници сада не могу тачно и свеобухватно да процене социјални и економски статус неког лица и виде да ли му је потребна помоћ јер је сам систем тих нотификација непоуздан. Често се дешава да подаци које путем нотификација добијају нису тачни, да не буду баш у складу са Законо у социјланој заштити, да примењују погрешне критеријуме из закона али и да не сагледавају на свеобухватан начин нечију позицију. Ми смо имали случај једног корисника социјалне помоћи које су намирена дуговања, и она су исплаћена директно повериоцу. Тај корисник, та жена није располага тим новцем, чак ни та средства за враћање дуга нису уплаћена на њен рачун. Међутим систем социјалне карте је тај новац препознао као њен приход. Узео је у обзир само оно што је стигло из Пореске управе. То показује и да не постоји неусклађеност између пореске и социјалне карте, па је тој корисници социјална карта препознала као приход од привремених и повремених послова иако је то било дуговање“, навео је Ранђеловић.
Он је навео и да је још један битан недостатак закона то што нотификације обавештавају социјалне раднике само када треба да се укине неко право или успстави нека обавеза.
„Приходи се процењују у тромесечном периоду пре него што се одлука донесе тако да се може десити да вам буде укинута социјална помоћ на неко време, а да након тога не постоји контра начин где би регистар социјалне карте обавестио социјалног радника да особа којој је то право укинуто поново може да оствари то право. Нема проактивности система, читав концепт је усмерен на то да се укидају права. И ми то замо јер смо видели начин рада и садржину тих нотификација. Оне су фактички по садржају налог јер у последњој реченици за повећање прихода пише ‘да је потребно донети ново решење или укинути постојеће’. Ново решење се доноси једино ако се износ социјалне помоћи смањује, а укида се постојеће решење уколико социјална помоћ престаје. Нема могућности да социјални радник утврди то што треба да утврди и то њему представља проблем да затвори тај систем нотификација, а он га мора затворити онако како му систем каже. Он нема техничких могућности да поступи не други начин“, рекао је Ранђеловић.
Он је навео да је обавеза социјалног радника је да сваког потенцијалног корисника социјалне помоћи позове на разговор.
„Међутим у пракси се то не дешава. Углавном се доносе решења ‘па нека се жале ако нису задовољн’ Улога социјалног радника је обесмишљена и новим законом није испраћена логика Закона о социјалној заштити који има доста одредби које дају дискреционо право социјалном раднику да поступи на начи који он сматра битним, исправним“, закључио је Раднђеловић.
Данас
