Вече посвећено писцу Михаилу Ћуповићу одржано је синоћ у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини. Онако како су свог суграђанина и песника поштовали за живота, Чајетинци су показали да и након Ћуповићеве смрти поштују његово дело, па је сала библиотеке била пуна. Оно што посебно радује јесте то да је у публици било доста деце, управо оних за које је песник навише бринуо и писао.
Говорити о Михаилу Ћуповићу, значи говорити са љубаљу и поштовањем према Човеку и Делу. Вечери сећања на овог писца које се у библиотеци у Чајетини одржавају на годишњицу његовог починка, то и показују. Било да о њему говоре колеге песници, пријатељи или деца, увек ће се чути нота дивљења према ствараоцу, ентузијасти, оснивачу неких важних манифестација које и данас трају у Чајетини.
"Михаило Ћуповић је човек који је на мене оставио велики траг и утицај и увек сам волела, када говори своју поезију, да је она, имам утисак, настала у датом тренутку, тренутку садашњем и да смо сви ми, у ставри, њени ставраоци", рекла је завичајна песникиња Јагода Јеремић.
О Ћуповићу је говорила и Марија Вуловић, професорка српског језика и књижевности која такође пише поезију.
"Када говорим о њему, никада на кажем да је један од највећих наших завичајних песника. Ја одговорно тврдим да је он највећи. Зашто? Имамо ми завичајних песника који су отишли, а бити завичајни песник значи живети, трајати, остати овде. А он је остао, живео, писао одавде".
Песме Михаила Ћуповића заступљене су у многим антологијама, а о њему уче и млади Чајетинци. Неки од њих су расли уз Ћупове стихове, а неки су их синоћ и говорили.
Лена Јовановић из ОШ „Миливоје Боровић“ из Мачката је за чика Ћупа, како су га звали, чула у четвртом разреду и све његове песме су јој биле јако занимљиве и много су јој се допале. Њен нешто старији друг, Урош Секулић , у више наврата је говрио Ћупове песме, а за ово вече је одабрао да говори песму "Вукадин".
"Ове године мој дека је преминуо и он ме некако подсећа на Вукадина из песме и то ми је помогло да је боље изрецитујем", каже он.
Ленка Смиљанић, ученица ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине одабрала је да говори песму "Живот"јер се завршава стиховима који су и мото за ове вечери сећања:" И када те нема - треба да те има". Њена бака становала је у комшилуку са Михаилом Ћуповићем, каже, и показивала јој је, као малој, записе које је чика Ћупо оставио па се тако упознавала са његовом личношћу, а онда и са делом. "Он је стварно био велики писац", закључује Ленка која је пре две године већ објавила своју књигу песама.
"Ја сам некако одрастала уз песме Михаила Ћуповића јер ми их је бака, буквално од када знам за себе, рецитовала, а временом сам их и сама научила на памет. Онда, након баке, рецитовали су ми их мама и тата, а ја сада казујем секама, Сари и Сањи. Мислим да Михаило Ћуповић живи кроз све нас кроз своје песме, а то је оно што је поента", нагласила је Вања Вуловић, ученица ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине.
Мирјана Ранковић Луковић
