О поштовању, етици и емпатији (видео)

Идући за апелом Удружење особа са инвалидитетом Златибор на друштвеним мрежама поводом непоштовања обележених паркинг места за особе са инвалидитетом , јуче смо посетили Александра Радишића, чајетинског параолимпијца и председника овог удружења.

Удружење особа са инвалидитетом Златибор уз подршку општине Чајетина уложило је доста труда и рада у пројекат „Златибор без баријера“ о којем смо у више наврата говорили. На многим местима у насељима Чајетине и Златибора урађена је хоризонтална и вертикална сигнализација, оборени су ивичњаци на пешачким прелазима и битнијим прилазима, постављене су рампе. Такође су обележена посебна  паркинг места за особе са инвалидитетом.Упркос томе, због неразмишљања, журбе, или немара, тај простор је често заузет возилима лица која се, ако би бар на трен застале и размислиле, не би мењала никада са особама чија места су својим возилима заузела.

"То су обично аутомобили  ужичких таблица и људи који раде овде на роштиљу, у продавницама или некој другој установи, али константно једни те исти људи који се паркирају на тако обележеном месту. Поготову сада кад је летња сезона и када је велики број људи на Златибору, а међу њима и људи  који су у колицима а немају места да се паркирају , не могу да кажем из нечије немарности или незнања када је то видно обележено, већ сматрам да је то чист безобразлук", рекао је Александар Радишић, председник Удружења особа са инвалидитетом Златибор.

Уколико није јасно због чега је особама са инвалидитетом потребно управо тако обележено место, ево објашњења.

" Људи (са инвалидитетом) који хоће да се паркирају морају да отворе врата широм да би могли да приђу  колицима до свог возила и да се пребаце у њега. Искључиво због тога су таква места обележена; она су шира и дужа и обележена бојом, хоризонталном и вертикалном сигнализацијом. Особе са инвалидитетом, ако не могу да приђу том месту, могу да се паркирају на другом, нормалном паркинг месту, али шта се дешава кад стане други аутомобил до њих? Не могу да отворе врата и приђу својим колима."

Александар наглашава да је приметио да се у Чајетини ови паркинг простори изузетно поштују чак и у време одржавања већих манифестација или седница скупштине када је приметна гужва. На жалост, на Златибору то није случај. Чак ни место код Дома здравља и полицијске станице није поштеђено тог немара, па се често дешава да ни санитетска возила не могу да приђу улазу а да се не говори о особама која се крећу у колицима.

"Апелујем на надлежне да мало више обрате пажњу на људе да се не паркирају на тако обележена места искључиво зато што је Златибор туристичко место 1. категорије, долази велики број туриста. Какву им слику шаљемо  ако су таква места заузета?" 

Шта би све требало и могло да се учини како би животи људи који би желели да се самостално крећу и сналазе не оптерећујући друге, одвијају колико-толико нормално? Јер, уколико нема емпатије друштва – тешко да ће моћи да забораве да су нам по свим етичким и људским кодексима једнаки.

Мирјана Ранковић Луковић