О представи "Пет живота претужног Милутина"

Претпоследње такмичарске вечери ЈПФ-а глумци Атељеа 212 извели су „Пет живота претужног Милутина“, по тексту Милене Марковић и у режији Александре Милавић Дејвис.

Иако је Марковић добила задатак да напише комедију, како тврди драматург Димитрије Коканов, написала је гротеску. Реч је о делу које говори о животу Милутина који путује кроз време, мењајући тако културно историјске контексте балканске историје и митологије од времена када су људи и животиње живели заједно, преко доба Турака, грађанског доба и писмености, ратова XX века, комунизма и савремног корпоративног доба.

„У том смислу она је доста комуницирала са наслеђем народних епских песама, народне еротске поезије и занимљиво је што она тај временски ход развија кроз системе ружног, насилног и прљавог“, наводи Коканов.

Да је реч о делу које глумцима на први поглед није било питко сведочи глумица Тамара Драгичевић, али напомиње да је невероватно искуство због споја Милене, Александре и младе екипе глумаца.

„Драго ми је што ја на крају као жена добијам рог и покушам да удахнем све то што се кроз векове скупљало, јер је на крају жена та која све започиње и завршава“, додаје Драгичевић, док Иван Михаиловић сведочи да је у делу реч и о патријархату и матријархату.

„Ако је ова представа, са оваквим текстом, режијом и екипом пребацила рампу онда супер, а ако није, жао ми је што нисмо још увек спремни да се бавимо овим питањима. Оба се доводе у питање, и патријархат и матријархат, односно њихове крајности“, додаје глумац Иван Михаиловић.

Глумац Миодраг Совиљ каже да није имао предрасуда о тексту.

„Ово нуди невиђену дозу слободе и конструктивног блесављења. Није било оптерећујуће и предалеко од било које предрасуде, заправо ишли смо контра путем“, напомиње Совиљ што потврђује и Јована Гавриловић.

„Ми смо жељни да у позоришту играмо, да се шалимо и блесавимо у оквиру луцидних свера које позориште може да створи. То је жеља која жели да се породи сама, а све то има везе са данашњим позориштем генерално, не са нама лично“, прича Гавриловић.

Представу је публика оценила са 3,48.

Последњег такмичарског дана на репертоару је песнички инторина представа Будва Град Театра „Крваве свадбе“ по тексту Ф.Г. Лорке, а у режији Игора ВукаТорбице.

Извор: ZOOM UE