Српска православна црква данас обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља, у знак сећања на мученичко погубљење Светог Јована.
У народу овај празник је познатији као јесењи Свети Јован или Јован Главосек.
Према јеванђељским записима, Свети Јован је јавно осуђивао разврат римског друштва и бранећи јавни морал није штедео ни цара Ирода, који је свом брату Филипу преотео жену Иродијаду. Свети Јован је погубљен на наговор Иродијадине кћери Саломе која је, како каже предање, својом заводљивом игром "седам велова" успела да измами царско обећање. По налогу Иродовом, Свети Јован је посечен, а његову главу је Салома на тањиру донела царици Иродијади. Светог Јована сахранили су ученици у Севастили, Палестина.
Код Срба данашњи празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, које наш народ посебно поштује.
Проповедао је да ће доћи Син Божији, који ће очистити од греха оне који се кају, уводио је људе у реку Јордан и крштавао их тако за опроштај грехова.
Према народним обичајима, данас се избегава било какав рад и цела породица пости, док се у храмовима служе литургије. Верује се да се на данашњи дан не једе и не пије ништа што је црвене боје, јер подсећа на проливену Јованову крв. Из тог разлога, нарочито деци, не дају се јабуке, брескве, парадајз и слично.
Народни обичаји налажу да се не раде никакви тежи послови у кући, ни око куће. У Шумадији се верује да на данашњи дан ваља брати лековите траве- кантарион, нану, коњску чубуру, линцуру.
У појединим крајевима постоји веровање да на данашњи дан не ваља узимати нож у руке.
Усековање главе Светог Јована Кртитеља обележава се на данашњи дан, јер је тада освешћена црква коју је цар Константин заједно са супругом Јеленом, подигао на месту Јовановог гроба.
