Ускршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Ускрса, будући да им је ускрсна недеља први дан.
Врло је раширен и назив “Бела недеља”, јер спада у “трапаве седмице”, током којих се не посте ни среда ни петак. Ова седмица назива се и Томина недеља, названа по апостолу Томи.
На Ускршњи понедељак се настављају гозбе и весеља, наставља се хришћанска радост. То је заправо једна једина ствар, коју прави и искрени верници никако не би смели да забораве да ураде на овај дан. Дакле, да наставе да се веселе и ту радост поделе са најближима. Према народном веровању, они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”.То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
У многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар. Тамо, рано изјутра, по завршеној служби у храму, монаси излазе из манастирске порте, носећи црквене предмете, на челу са иконом Богородице Тројеручице. Крећући се лаганим ходом у поворци, поју сво време тропаре Богородици и обилазе места: Крст цара Душана, спомен место Богородици подигнуто на месту где је угинула мазга која је донела икону Богородице Тројеручице из Јерусалима, костурницу где се чувају кости упокојених монаха, а онда се враћају у манастир и поново улазе у храм.
