У организацији Међународног центра за истраживање наслеђа „Никола Тесла“ Београд – Москва, синоћ је у Специјалној болници Чигота одржано предавање на тему „Лечење мислима“ и „Никола Тесла и исхрана“. Предавачи су били магистар Милка Кресоја и научник и писац Спасоје Влајић, који су и оснивачи овог Међународног центра.
Угледни научник Спасоје Влајић, инжењер кристалографије и проналазач светлосне формуле, аутор књига: „Лечење мислима“, „Размишљајте као Никола Тесла“, „Светлосна формула“, присутнима је говорио о томе како правилном употребом мисли и говора свако може бити сопствени лекар и исцелитељ. Према Влајићевим речима Тесла није био само велики изумитељ и проналазач. Он је у својим делима дао много више, смернице за науку неког новог доба, између осталог за физику и технологију свести. 
„Теслина размишљања иду и у том смеру где каже да енергија једне мисли може одредити кретање, будућност свемира. Када је он то говорио било је несхватљиво. Међутим, сада се зна. Мождани таласи и мождана зрачења носе ту енергију мисли. Непобитан доказ да је то тако је сам наш говор. Када мисао покрене мождане ћелије из њих зраче живчане струје које преко живчаног канала долазе до грла. Човек изговара мисао јер је уписана у том електрицитету. Ћелије то препознају и безпоговорно извшавају. Значи, мисао стварно има своју енергију која се преноси електромагнетним пољима“, објашњава Влајић.
Говотећи на тему „Никола Тесла и исхрана“ Милка Кресоја, код које се љубав према животу и делу овог великана родила још у средњошколским данима, каже да је Тесла изучио све теорије исхране у свету. Он је одабрао јеловник за мозак, који је састављао свакодневно са прецизно израчунатим калоријама. Она додаје да је Тесла на своје тело гледао као на машину коју треба редовно и правилно одржавати.
„Волим да нагласим да је Тесла био, пре свега, аристократских манира. Веома висок за своје време (198 цм), али је увек имао око 64 килограма са оделом број 68. Независно од тог свог великог рада јако је водио рачуна о свом здрављу, а на првом месту то је исхрана. Често је спремао вечере за познате људе који су се окупљали у његовој лабараторији. Кажу да су те вечере код Николе Тесле које је он приређивао у хотелу ( наравно он је сам контролисао кувара који је то све спремао) биле познатије него вечере у Белом дому у Вашингтону. Звог тога у шали често волим да кажем да Тесла није био генијалан научник, сигурно би могао бити генијалан кувар“, каже Милка Кресоја.
Центар за истраживање наслеђа „Никола Тесла“ покренуо је идеју о изградњи Теслиног Tорња на Ушћу. Надају се да ће им држава дати земљиште на коришћење, где би подигли један од најсавременијих центара у свету под именом “Никола Тесла”, где би био универзитет, лабораторија, научно-културни центар, који би пре свега неговао дубоке традиције и културу српског народа, а затим проучавао наслеђе Николе Тесле.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
