Сликарка Наташа Делић из Барајева гост је галерије „Чигота“ у овој седмици. Изложене слике одабир су из периода студентских дана, магистарског рада, гостовања у сликарским колонијама, а кроз њих се види потрага за сопственим стилом и изразом. Слике настале у новије време пуног су колорита и одишу животном радошћу.
Студирајући ликовни израз кроз изучавање свих елемената класичног ликовног језика појединачно, што је процес кроз који пролазе сви студенти ликовне академије, а онда кроз зрење , спознајући метаморфозе појединих животних фаза, Наташа Делић дошла је до свог ликовног израза и стила. Овога пута, причи и бојама је дала предност над композицијом.
„Као уметник сам неко ко се поново заљубио у елементе основе стварања... Сада ми је тренутно блиска Гетеова идеја о томе да у ствари боје представљају патњу светлости тиме што је она дошла у материјални свет. То сам хтела да представим и у овим сликама како боја носи неку своју причу. Тако да по Гетеовој идеји плава боја је прво расветљавање мрака, а жута боја је прво замућење светлости“, каже сликарка.
Наташа Делић ради као наставница у једној београдској школи. Рад са децом од 5. до 8. разреда је врста откровења, каже сликарка, то је оплемењивање живота у многоструком смислу. То је размена идеја и учење које иде у оба правца, опуштеније гледање света и начин на који се виде ствари из више углова, у чему су деца ненадмашна. Отуда појава слова на сликаркиним платнима рађена од папирне пулпе уз помоћ ђака.
„Постоје Алфа и Омега. Али, то наше ћирилично „ш“ и универзално „а“ некеко је имало за мене смисла да се овде нађу. Прво што је то самогласник који има један прасак, једно велико „А“ који је почетак, и то „шшшшшшш“ који је тај неки смирај“, сликовито објашњава уметница.
Новије слике Наташа доживљава као слободан пад како у начину наношења боја на платна, тако и у начину комуникације са људима. За све у животу потребно је време , простор и разумевање. Њене слике ће бити изложене у „Чиготи“ до 16. јула.
Мирјана Ранковић луковић, www.zlatiborpress.rs
