Био је помоћник бармена па бармен, негде око три године радећи у елитним ресторанима у Београду. Добио је сертификат сомелијера и за то време курса упознао се са разним врстама светских вина. И тада је дошао на идеју да се бави производњом сира који би се могао упарити са винима. Тако је почео да размишља о повратку кући. У међувремену упознао је и своју садашњу супругу која га је подржала у тој намери.
Мирко Мијаиловић је Гостиљац, један од ретких који се вратио у своје родно село. И не само то, са собом је повео и своју садашњу супругу Сару са којом данас има и сина од годину дана. Сара је одлучила да напусти сав комфор великог града и пође са Мирком у његово Гостиље. Тамо су их дочекали његови роритељи и стара бака, у засеоку Митровићи.
Домаћинство се води на оцу Михаилу који се бави пољопривредом, углавном сточарством. Имају 10 крава сименталске расе од чијег млека производе сир. То је управо оно што је тема наше приче.
„Још док сам био у Београду, размишљао сам чиме бих се бавио када се вратим кући на село. Видео сам шансу у туризму и у производњи сира, јер је млеко било сировина којом сам највише располагао. По повратку у Гостиље једно време смо се бавили издавањем соба, али смо престали када смо добили дете“.
У међувремену Мирко и Сара су набавили најнеопходнију опрему за производњу полутврдих и тврдих сирева.
„По повратку кући ја сам експериментисао и истраживао по интренету и тако дошао до садашњег рецепта за сир који производимо. Од више различитих рецептура направио сам јединствену коју ми користимо. Ја бих га сврстао у категорију алпских сирева“.
Причу даље наставља Сара и објашњава:
„За један килограм сира потребно је 12 до 15 литара млека. Карактеристичан укус сира управо произилази од млека крава које се већим делом године налазе на паши, а зими се хране сеном управо са ових ливада богатих квалитетном планинском храном. Зрење сира траје најмање четири месеца, па до годину дана. Што дуже стоји, укус сира је лепши. Имамо малу производњу сира на газдинству и због тога не можемо да подмиримо потражњу тржишта. У сваком моменту имамо резервисано 20 до 30 килограма сира чије поруџбине купци са стрпљењем чекају и до месец дана. То нам и говори о квалитету и укусу нашег сира“, завршава Сара.
Овај млади брачни пар је изузетно захвалан на помоћи општине Чајетина и Еко аграра за субвенције које су до сада добили. Таква помоћ им је добро дошла јер су они још увек на почетку. Долазе им туристи из многих градова наше земље па и из иностранства који су чули за њихов сир. Након дегустације не могу да одоле, а да га не купе. Већина њих се поново враћа. Мирко сир препоручује као „мезе“ уз аперитив, а свакако је одлична комбинација добрим винима.
„Имамо у плану да повежемо туризам са произвоњом сира првенствено кроз изградњу дегустационе сале, а потом и проширењем смештајног капацитеа. Живот на селу није лак, али уз подршку родитеља, комшија и општине све је то много лакше. Љубав је свакао неизоставна“, завршава нам причу овај млади брачни пар.
Аутор Мирослав Весовић
