Хладњачари који складиште малину и вишњу рода 2022. године имаће на располагању 18 милиона динара током 2024. године, у виду финансијске подршке за кредите којим исплаћују произвођаче тог воћа, одлучила је Влада Србије.
На седници Владе Србије, како је саопштено, усвојена је допуна Уредбе о ванредној интервентној мери подршке правним лицима и предузетницима који складиште малину и вишњу.
Уредба је усвојена у јулу прошле године и предвиђала је кредитну подршку складиштарима укупне вредности, по десет милиона динара из буџета за 2023. годину.
Влада Србије је, иначе, већ мењала ову Уредбу када је у септембру прошле године укупан износ подршке скоро дуплиран са десет милиона на нешто мање од 20 милиона динара.
Усвајањем најновије уредбе потврђене су и тврдње малинара и малих хладњачара да још није исплаћен род малине 2022. године, због поремећаја на тржишту.
Берба малине 2022. била је специфична по рекордној цени малине по килограму које се кретала од 500 до преко 600 динара, о чему је Нова економија већ писала.
Цена је касније пала, а проблеми су се проширили на 2023. годину, где део рода такође није исплаћен.
Мали хладњачари су прошле године договорили кредитне субвенције за исплату малинара у укупном износу од две милијарде динара.
Кредитна подршка у виду кредита ради измирења обавеза према произвођачима малине и вишње рода 2022. године остварује се кроз субвенционисање дела камате на кредит у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије НБС).
Референтна каматна стопа НБС тренутно износи 6,5 одсто.
Услови за одобравање кредита предвиђају да је максимални износ кредита добијен као збир производа количине малине на залихама за род 2022. године на дан подношења захтева за кредит и цене у износу од 300 динара по килограму, за максимално до 100 тона малине.
У вези са родом вишње, износ кредита рачуна са за цену од 60 милиона динара по килограму за максимално до 250 тона вишње на залихама.
Рок отплате субвенционисаних кредита је до 24 месеца од дана пуштања кредита у течај, укључујући и грејс период у трајању до шест месеци а номинална каматна стопа на годишњем нивоу не може бити већа од референтне каматне стопе НБС увећане за 2,5 процентна поена.
Кредитна подршка по сваком појединачном кредиту за субвенционисање каматне стопе, иначе, мора да одговара висини референтне каматне стопе НБС, док се корисник кредита обавезује да Банци плати камату од 2,5 процентна поена на износ одобреног кредита, стоји у Уредби.
Извор: ГЗС / Нова економија
