Синоћ је у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“ представљена прва аудио и електронска књига поезије ауторке и завичајне књижевнице Мирјане Ранковић Луковић„ Веровање свицу“. Уједно, ово је била и прва оваква, мултиумедијална промоција у чајетинској библиотеци.
Мирјана Ранковић Луковић у свету књижевности је више од две деценије, а збирка поезије „Веровање свицу“ прва је аудио и електронска књига у њеном досадашњем стваралаштву.
„На идеју за прављење аудио књиге сам дошла одавно из жеље да приуштим људима који су мени јако драги, рањива група, слепи и слабовиди, могућност да и они чују оно што сам урадила, али и да дам пример да можда и други писци направе нешто тако. Издавачка кућа „Дигитална досада“ је једини издавач овакве врсте у Србији“, рекла је Мирјана Ранковић Луковић, књижевница.
Поред ауторке, на промоцији књиге говорили су Љиљана Ракић, помоћник директора библиотеке, новинар и глумац Бранко Антонић, Ивана Катић уредник издавачке куће „Дигитална досада“, а стихове из збирке читала је Мирјана Лопин Дризо. Гост вечери и уједно рецензент књиге, била је Марија Вуловић професор књижевности. Објашњавајући своје виђење Мирјаниног стваралаштава, истиче да она пише надахнуто, истрајно, да је оригинална, са једне стране савремена и аутентична, са друге стране препознајемо мотиве усменог народног стваралаштва, док се са треће стране у њеним песмама провлачи нит рефлексивне поезије.
„Књига мора да има корице, мора да има стране, да се листа, да се у њој подвлачи, да се по њој пише. Када ми је Мира поклонила ову књигу у овом облику, на флешу, морам признати да сам имала један отклон према електронској књижевности, али након преслушавања ове збирке видела сам да њене песме одговарају различитим медијумима. То значи да се могу слушати, читати, да се могу на неки начин у електронском облику представити као видео материјал, онима који су њени реципијенти“, каже Марија Вуловић, професор књижевности.
Мирјана у свом богатом опусу има мноштво посвећених песама, као што је то случај и са појединим песмама из ове збирке, а више о томе рекла нам је ауторка.
„Постоје песме или приче које су посвећене неким од мојих пријатеља, као и блиским људима, родитељима, супругу, сину“.
Ако је судити према позитивним реакцијама публике, која је сваку прочитану песму наградила аплаузом, али и сузом, значи да су их песме, свака на свој начин, дотакле и продрле у срце .
Сања Глишовић
