Промоција књиге књижевнице Јелене Бабић Лазић "Воли ме још шаку дана" oдржана је синоћ у Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" у Чајетини. О збирци песама говорила је Светлана Циврић Вучићевић, професор књижевности, а стихове су читале ученице ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине. Посебност ове вечери је у разлогу због кога промоција збирке креће управо из чајетинске библиотеке.
Јелена Бабић Лазић до сада је објавила четири збирке песама: Отето од љубави, отето од живота, Воћка и душа, Мирис успомена, Кругови љубави као и романе Осуђена на бол и Безгласје душе. Рад на новој и ове године објављеној збирци поезије "Воли ме још шаку дана" довео ју је у Чајетину, место одакле је, са посебним разлогом, почео живот нове књиге.
"Захваљујући Томиславу Весовићу сам дошла у Чајетину с обзиром да је он финансирао моју књигу "Воли ме још шаку дана". То је гест који нисам у животу доживела и који је за мене био велико изненађење. Иначе, Томислав Весовић финансира књиге нашим ауторима што у свету што у Србији, да би промовисао културу, лепу реч, невероватно редак човек", рекла је Јелена Бабић Лазић, књижевница.
Своје разлоге за овај неуобичајен гест подршке господин Томислав Весовић објашњава жељом да се у наше животе поново уселе вредности мерене негдашњим ашинима, етике морала, културе.
"Желим да допринесем да се враћамо оном периоду који сам ја запамтио овде јер сам у овој учионици у четвртом разреду, био ученик ове школе. Памтим времена када су професори и наставници и цео миље се борио да неписмену, сељачку децу међу којима сам и ја био, одведе од крава, оваца, да их просветли. Ни бивша Југославија ни садашња Србија до пре 30 година, не би била изграђена и културом чувена широм Европе у шта сам се ја могао уверити. Сада нам је задатак, да колико год ко може помогне, неко материјално, неко интелектуално, да се вратимо и да напредујемо", каже Томислав Весовић.
Да збирка "Воли ме још шаку љубави" заслужује сваку пажњу, могло се пресудити не само према речима еминентних књижевних критичара већ и по реакцијама публике након слушања песникињине поезије. Јелену Бабић Лазић питали смо одакле идеја за необичан, ал поруком јак и ефектан наслов збирке.
"Некако као да човек граби, као да с годинама жели још неку љубав, неки осећај, још неки додир, још неку лепу реч. Мислим да је много тешко отворити себе, разголитити себе а људи мисле да је то лако и једноставно".
