У организацији Пољопривредног факултета из Новог Сада, Националног научног друштва за пољопривредну технику и Задружног савеза Војводине а у оквиру Зимских сусрета пољопривреде на Златибору, одржан је округли сто „Земљорадничко задругарство – стање, потребе и могућности развоја“. Округлом столу присуствовао је министар Милан Кркобабић а учествовали су и председници Задружних савеза Србије и Војводине, професори пољопривредног факултета у Новом Саду, директори и чланови задруга и пољопривредници.
У фокусу Округлог стола одржаном у хотелу Дунав на Златибору, било је „Земљорадничко задругарство – стање, потребе и могућности развоја“. Једина шанса за опстанак малих пољопривредних газдинстава јесте удруживање, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, истакавши да је 2022. година преломна у смислу настанка специјализованих задруга па и сложених задруга.
„Очекујем да ћемо ми у наредном периоду приступити систематично али и системски – целовито. Фискална политика, инвестициона политика, едукација и знање, удруживање, домаћини, то све скупа даје резултат. Успешна задруга даје успешно село, а успешно село успешну Србију“.
Председница Задружног савеза Војводине истакла је да и на подручју Војводине и целе Србије расту потребе задруга за инвестицијама јер се све више људи организују у задруге.
„Задруге су те које послују у легалном систему, доприносе буџету Републике Србије на макро нивоу а са друге стране доприносе економској одрживости својих задругара а тиме и економској одрживости села“, каже Мр Јелена Несторов Бизоњ.
Као кључну потребу задругарства Милош Вуковић, директор Земљорадничке задруге „Задругар“ из Бача издваја едукацију становништва.
„Земљорадничким задругама и уопште задругарству у Србији данас је много потребнија едукација од инвестиција јер ако имате инвестиције и улажете у некога ко не зна шта је циљ удруживања, то су по мени бачене паре“.
Проф.др Зоран Кесеровић, водећи стручњак за воћарство у Србији и региону каже да је удруживање једино решење у мисији спасавања села и неразвијених подручја.
„Моја порука је да се полако пређе са екстезивне производње на радно интензивне гране пољопривреде и с обзиром да су све то мале парцеле, произвођачи се морају удружити да би смањили саме трошкове производње“.
У протеклој години основано је близу 200 нових задруга што говори да је задругарство у успону а три битна елемента за развој пољопривреде Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије наводи:
„На првом месту је знање, затим удруживање и на крају сточарска производња без које нема напретка пољопривреде“.
Битан искорак у оснаживању земљорадничког задругарства било је издвајање 2.2 милијарде динара из програма подршке задругама „500 задруга у 500 села“ Кабинета министра Кркобабића који је сада наставило да спроводи Министарство за бригу о селу чиме је помогнуто укупно 210 задруга.
Данка Миловановић
