Удружење Ужичана у Београду у овој години обележава јубилеј: 100 година постојања. Овим поводом, једна од њихових активности било је и организовање Вечери сећања на врсног ужичког композитора, Жарка Петровића, које је, као дар општини Чајетина у име добре сарадње, одржано у Културном центру на Златибору.
Удружење Ужичана у Београду од свог постојања, 1923. године, поштујући традицију и културу, кроз све своје активности промовише свој крај и знамените људе. У години значајног јубилеја, 100-годишњице постојања, једно од дешавања био је омаж великом српском композитору пореклом из Ужица, Жарку Петровићу, који је одржан у суботу у Културном центру на Златибору.
"Вечерас смо у општини Чајетина, вечерас смо на најлепшој планини, нашој, европској и светској. Вечерас преносимо тонове музике једног од највећих српских композитора који је пореклом одавде, из ових крајева, из Ужица, који је са својим композицијама освојио безброј признања широм света, преведен на бројне језике, а надасве је оставио печат са чувеном песмом "Све моје јесени су тужне", рекао је Милош Туцовић, председник Удружења Ужичана у Београду. Туцовић је овом приликом подсетио да је јесен и време Жарковог "одлска" 2018. године, а посебно се осврнуо на печат који је оставио својим радом овом крају.
У овој музичко- поетској вечери у којој је публика изузетно уживала, учествовао је новооформљени бенд под именом „Жарко Петровић трибјут“ у којем свирају музичари: Владимир Маричић, Милица Божовић, Душан Иванишевић и учествују вокални солисти Бобана Ђорђевић и Огњан Радивојевић. Стихове Жарака Петровића читала је песникиња Мирјана Ранковић Луковић.
У предговору једне од својих збирки, Жарко Петровић је написао: "Нису увек важне дворане и хиљаде аплауза одједном. Често, моји слушаоци су само једна усамљена душа, пријатељ из детињства, сељаци са београдских пијаца, цвет у ливади, стадо које пасе, тишина завичаја, родитељи којих нема, жена која се смеје или плаче..И даље, шума свира моју музику... Мој концерт траје.“ Ово вече у његову част то је и показало.
