Синоћ је у библиотеци "Љубиша Р. Ђенић" отворена изложба под називом "Они које не заборављамо" у знак сећања на вајара Милуна Видића. Видић је био један од оснивача и чланова вајарске групе "Десет плус".
Милун Видић је рођен 9. марта 1939. године у селу Роге код ужичке Пожеге. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду, а на истој академији је завршио и постдипломске студије 1970. године у класи професора Мише Поповића. Отварајући изложбу његових скулптура у чајетинској библиотеци, професор Обрад Јовановић, академски сликар, рекао је да је Милун Видић један од четири стара велика учитеља у овој уметности.
"Видићеве скулптуре су редуковане до знака симбола и врхунца минимализма, прочишћене и доведене до геометријске апстракције и симболике", каже Јовановић. Њихову симболику још је боље разумео обилазећи старе манастире и планинска места, виђајући урушене зидине, остатке катуна, напуштене амбаре и штале. Милун је такву конструкцију оживљавао у својим скулптурама, почињући управо од најједноставнијих оквира који су потребни да би се нешто изградило, и видевши у њима оно што након зуба времена једино остаје. На питање колико ову врсту уметности гледаоци разумеју, Јовановић каже:" У сваком уметничком делу човек проналази само ниво своје свести. Универзалност уметности је управо у ономе шта други у њој виде, а не шта је уметник желео рећи."
Отварању изложбе присуствовала је и породица преминулог вајара. Његова кћи, Ивана Видић, која је кренула очевим стопама и бави се графиком, каже да ову изложбу у знак сећања на свога оца, посматра двојако: као кћи која је поносна на оца, и као његова колегиница која се диви реномеу који је стекао на простору некадашње Југославије, и то у време када то није било ни мало лако. "Мој отац се увек поносио што потиче из ових крајева. Поштовао је природу и одувек је волео да ради са дрветом. Још као дечак,никуда није ишао без ножића и комада дрвета које је резбарио, правио фрулице и играчке за своје другове. Разумео је структуру дрвета, његову племенитост, а највише је волео да ради на храстовини и да касније посматра живот који је удахнуо у ту материју."
О раду овог уметника Зоран Јеремић је надахнуто написао:" На свим Видићевим радовима као да је само време клесало знакове монументалног духа и митских зрачења, знакове могућности нашег трајања и трајности." Зато је вајар Видић управо један од оних које не заборављамо.
