Опроштај чајетинских четвртака од учитељица (видео)

Једна необична школска година је завршена. Два одељења четвртака ОШ "Димитрије Туцовић " из Чајетине опростили су се данас са својим учитељицама са којима су се, ове школске године, најмање дружила. Једној од њих ово је нешто више од десет генерација које је извела из нижих разреда, а на растанке се човек никад не навикне.

Пред библиотеком у Чајетини данас шаренило: деца, родитељи, цвеће, балони, торте... Два одељења четвртака чајетинске основне школе приредила су изненађење својим учитељицама, Анки Џамбасовић и Милици Дабић, позвавши их на заједничко фотографисање. Оно што су прећутала било је да су припремила и опроштајну приредбу и свечано дружење.

Испред својих другара, Вања Вуловић је рекла: "Ову школску годину не завршавамо у учионицама, али нашли смо начин да обележимо овај мали, али важан моменат у нашем одрастању. Растајемо се од наших учитељица и прелазимо у старије разреде. Хвала вам на свему чему сте нас научили; на стрпљењу, разумевању и љубави... Од вас одлазимо већи, мудрији и бољи него када смо вам долазили. Верујте у нас а ми ћемо, онако како сте нас научили, следити своја срца и веровати у своје снове."

Једна од учитељица, Анка Џамбасовић, четрдесет година ради са децом, предајући им најбољи део себе на путу сазревања. Нешто више од десет генерација, јер је радила и са комбинованим одељењима у Доброселици где је почела свој радни век, а потом у Семегњеву и  Чајетини, водила је од 1. до 4. разреда малишане, свакога упознајући полако и стрпљиво, предајући им знање, васпитање и нешто животних поука, свакоме спрам одређених ситуација.

"Имам у овом одељењу 28 ученика: 20 дечака и 8 девојчица. Добра су то деца, нормално - различита,  постижу различите резултате што је и реално"; каже Анка Џамбасовић.

Саставни део радног века једног учитеља је и умеће опраштања, јер јакнули птићи спремни су за даљи лет. Анка је преко десет генерација четвртака поздравила  и пожелела им да и надаље буду добри ђаци и добри људи. Није мала ствар у свакога од њих уградити делић себе, онај најбољи, и пратити их док расту и зру.

"Сваки растанак није пријатан. Апсолутно! Али, с обзиром да ми знамо да смо деци били велика подршка, велика помоћ, да је ово њима  само један велики корак у будући живот, усавршавање,  онда је то једним делом пријатно, а другим тужно, " истиче учитељица Џамбасовић и додаје да је ова година била специфична по начину учења и контактирања са децом због ванредног стања, као и да верује да ће то имати у виду њихови будући наставници.

Четвртаци и њихови родитељи спремили су за своје учитељице, Анку и Милицу, по неки дар за памћење, а да растанак не би био превише тужан, на столу са ђаконијама нашле су се и торте са порукама које боље од било чега говоре оно што је, у ствари, најважније.

Мирјана Ранковић Луковић