Живот на селу никада није важио за лак живот. Све што се стиче, стиче се уз мукотрпан рад и, како кажу стари, у "зноју лица свога". То посебно важи за села планинских крајева где је плодне земље мање и где се и око тога треба додатно помучити. Па ипак, село и данас, мада ретко, успева да у себи задржи поједине породице чак и генерацијама. Тако је и са породицом Крејовић из Дренове. https://www.youtube.com/watch?v=iJOpdvp-2uw Живот у граду научи човека да му је све на дохват руке, посебно оне животно важне ствари као што је место у које свакодневно, по инерцији, свраћа да би набавио храну. Тако једноставна радња - одлазак до продавнице- негде и неком представља луксуз. "Ово је један пластеник од 10 метара направљен за једно сеоско домаћинство. Ту гајим парадајз, паприку, краставце... Да има нека продавница у близини где бих ја то могао да купим, ја то не бих радио, међутим - нема, зато сам принуђен на ову производњу. Задовољан сам приносом, а нормално и не очекује се неки велики принос", каже Милан Крејовић. Све што гаје у пластенику, а потом и у врту, довољно је за потребе ове осмочлане породице . И не само да је довољно, већ је и здраво, јер се у овом домаћинству поврће и воће гаји на старински начин, без хемикалија. "Ово је врт који имам близу куће засађен луком, мало кромпира, бораније, пасуља, грашка, зелени... То служи да не идеш далеко од куће, да можеш у сваком тренутку да користиш." Крејовићи такође имају и једну краву, па за децу увек има топлог млека. Од ње ујутру и увече добију око 12 литара млека од којих се прави кајмак, сир, кисело млеко. Било би и за продају, кажу, али проблем је где пласирати робу. Поред овога, Милан се бави и пчеларством. Каже да му је то лично задовољство. Око имања помаже син који се одлучио да са породицом остане на селу, али највећи му је ослонац ипак супруга. Имајући у виду да пољопривредник умногоме зависи од сила природе које мање или више одређују колико ће година бити родна, Крејовићи су, рекли би смо, богата породица која је умела да се "сложи и умножи", а од тога већег блага нема. Мирјана Ранковић Луковић